Bastard

~Kazna~

"Hey Ljepotice. Kako je bilo u školi?"-upitao sam ju i poljubio u obraz.

"Hey Jax, bilo je okej. Samo mi nemoj slati poruke dok sam na satu, molim te."-rekla je i uhvatila me za ruku.

"Ako mojoj Ljepotici to smeta, potrudit ću se da to promjenim."-prošaptao sam i sjeo u auto.

"Hvala."-promrmljala je te sjela na suvozačevo sjedalo.-"Hoćemo sad porazgovarati o tvom odijelu?"-upitala je na što sam samo uzdahnuo.

"Ne sad, u redu?"-rekao sam na što se samo otkrenula od mene i gledala kroz prozor.-"Nemoj se odmah ljutiti."-rekao sam na što je sam puhnula.-"Jennifer.."-započeo sam, a ona me prekinula.

"Sve je u redu."-rekla je zureći kroz prozor.

"Molim te Jennifer, nemoj se ljutiti. To ionako nije zabavna stvar, to je samo moj obični glupi običaj. Nije ništa važno, niti zanimljivo."-rekao sam i bacio pogled na nju.

"Rekla sam ti da je u redu."-rekla je i naslonila glavu na prozor.

Uzdahnuo sam i nastavio voziti.

"Oprosti."-promrmljao sam i lagano ubrzao.

"Prestani s isprikama i samo me odvezi kući."-rekla je i prekrižila ruke sad zureći ispred sebe.

Uzdahnuo sam, i ubrzao.

"Oh, sranje!"-zarežao sam.

Policija, a ja sam naravno prekoračio ograničenje. Zaustavili su me, jebote.

"Dobar dan gospodine, znate da ste vozili iznad ograničenja?"-rekao je na što sam zaškrgutao zubima.

"Da, oprostite.."-prosiktao sam.-"Nedavno sam položio."

"Dajte mi da vidim vozačku i prometnu dozvolu."-rekao je na što sam iz džepa izvadio dozvole i dodao mu ih.

Otišao je do policijskog auta i pregledavao nešto s drugim policajcem. Zatim nešto zapisao u rukovnik.

"Budalo!"-prošaptala je Jenn.

"Šuti."-odbrusio sam joj kad nam je prišao policajac.

"Sve je u redu gospodine Willson, ali morate platiti kaznu za prebrzu vožnju."-rekao je na što sam kimnuo.

"Koliko?"-upitao sam.

"314 leja."-rekao je na što sam se borio s porivom da ne opsujem.

Iz novčanika sam izvadio novce i dodao mu ih.

"Hvala lijepa, možete nastaviti."-rekao je s osmijehom, a ja sam uzvratio osmijeh i krenuo prema njenoj kući.

"Mogao mi je malo manje naplatiti."-progunđao sam i počešao se po vratu.

"Ti si neopisivi kreten."-rekla je na što sam samo skrenuo pogled.

"Ti si tako tvrdoglava. Zar sve radiš po pravilima?"-upitao sam s podignutom obrvom i nasmijao se.

"Hoćeš li me odvesti kući ili ću otići pješke?"-rekla je namršteno.

"Odvest ću te, nemoj se toliko bojati. Što misliš da želim? Odvesti te k sebi?"-upitao sam s osmijehom, a ona me pogledala s podignutom obrvom.-"Možda te i bih odvezao, ali ne danas."-rekao sam i namignuo joj.

"O Bože! Daj šuti i vozi! Tek je drugi dan otkad sam ti rekla da te volim, a već me provociraš."-rekla je prilično ljutito.

Uplašio sam se da ne uprskam sve ovo te jednostavno odlučio reći.-"Ok, shvatio sam. Oprosti. Neću više."-rekao sam i letimice ju pogledao.

"Imaš sreće što su ti oči trenutno sive, i što općenito mjenjaju boje. Jer po tvojim sivim očima znam da ti je stvarno žao."-promrmljala je, a ja sam se uparkirao na prilaz kuće.

"Oprosti, stvarno."-rekao sam, i stvarno mi je bilo žao.-"Vidimo se kasnije?"-upitao sam i poljubio ju.

Nasmijala se i prošaptala.-"Vidimo se."-izašla je van iz auta i ušla u dvorište kuće.

Mahnula mi je na što sam joj nasmijano također mahnuo. Ljepotica moja. Otišao sam s prilaza i krenuo natrag u dvorac.

Jennifer P.O.V.

Mislim, volim ga, ali kazna, stvarno? Ušla sam u kuću i ugledala tetu za stolom, čita nekakav časopis. Podignula je pogled kad je čula da sam ušla.

"Hey Jenn. Kako je bilo u školi?"-upitala je i nasmijala se.

"I ne tako loše."-rekla sam, a ona se ponovno nasmijala i podbočila glavu rukama.

"Onda? Tko te to dovezao kući?"-upitala je, a što da joj kažem?

"Um, to je jedan dečko iz moje škole, on ima osamnaest. Izašli smo jučer, danas smo imali jednako sati, i ponudio se da me odveze kući."-rekla sam i slegnula ramenima.

"Zašto mi nisi rekla? Zna li tvoj tata?!"-ispitivala me, wow stvarno je uzbuđena.

"Nema se tu baš puno za reći, a tata ne zna."-rekla sam.-"Javit ću mu danas."-rekla sam proklinjući samu sebe zbog toga što sam rekla.

"U redu."-rekla je i dalje nasmijano.-"Ako bude što više od vas dvoje javi mi."-rekla je nasmijano.-"I moraš ga jedan dan dovesti na upoznavanje."-rekla je i namignula mi, nasmijala sam se i otišla u sobu.

Pa, sad kad sam već rekla da ću mu javiti. Zašto ne bih? Uzela sam mobitel i otvorila svoj razgovor s tatom.

To dad:
Hey tata, umm.... ja ti moram nešto reći..

To Jennifer:
Hey Jenn, što je bilo? Nešto se dogodilo?

To dad:
Ja sam počela izlaziti s Jaxom Dunkirkom.. molim te nemoj se ljutiti...

Oh, molim te nemoj biti ljut! Samo nemoj biti ljut! Šaptala sam u sebi.

To Jennifer:
Jax Dunkirk??!

A/N Vote and coment!