Bastard

~Ne plači~

Pokušao sam se ne derati, ali imao sam osjećaj kao da umirem. Nepodnošljivo je boljelo. Uskoro su u mojoj sobi bila sva moja braća, osim Kylea. Mama nije bila uopće u Transilvaniji, ona je u SAD-u kod svoje sestre. Otišla je još prije dva tjedna. Liam i Xavi su mi držali ruke kako ne bi pokušao pritisnuti ranu. Liječenje tom sposobnošću je bilo bolno, ali jedva primjetna bol. No mene je sad boljela rana od prokletog srebra. Nakon vjerojatno pola sata, odmaknule su svoje ruke, rana je bila zatvorena, no vidio se ožiljak. Disao sam ubrzano, a Xavi i Liam su mi tek sada pustili ruke, svi su napustili sobu osim mojih spasioca još od mog rođenja. Katja i Nastja su sjele na rub kreveta. Liam im je donio boce u kojima sam dobro znao što se nalazi. Počele su piti, a ja sam i dalje bolno stenjao.

"Jesi dobro?"-upitao je Xavi uplašeno.

"Boli."-prošaptao sam.-"Žedan sam.. Jennifer... molim te."-prošaptao sam.

Kimnuo je i istrčao iz sobe, nekoliko minuta poslije vratio se s Jennifer.

"Jesi dobro?"-upitala je zaprepašteno i sjela pokraj mene.

Kimnuo sam.-"Samo sam žedan."-prošaptao sam i uspravio se.

Nije mi ništa odgovorila samo je ispravila vrat. Nisam oklijevao, zario sam zube u njen vrat na što je jauknula. Lagano sam ju uhvatio za ruku, kratko sam pio, a zatim se odmaknuo. Vidjeo sam da ju boli vrat, ali svejedno nisam htio da se odmakne. Automatski sam ju povukao prema sebi, zaustavila se iznad mene rukama oslonjena na uzglavlje kreveta. Htjela se odmaknuti, ali zadržao sam ju rukom.

"Jax.."-nelagodno je prošaptala.

"Jennifer..."-prošaptao sam i dalje ju držeći rukom uživajući u njenoj blizini.

"Pusti me."-prošaptala je na što sam ju samo čvršće privukao uz sebe.

"Neću."-također sam prošaptao, poljubio sam ju i blago se osmijehnuo.

"Došla sam jer si bio žedan, Xavi mi je rekao što se dogodilo. Jesi dobro?"-upitala je i spustila pogled na pod.

"Da, jesam. Zašto me nikad ne gledaš u oči dok pričamo?"-upitao sam, dok se ona pokušavala odmaknuti.

"Jer te mrzim gledati u oči."-rekla je na što sam podigao njenu glavu kako bi me gledala u oči.-"Nemoj."-rekla je u pokušaju da odmakne glavu.

Namjerno joj nisam dao da odmakne glavu, volio sam kad me gleda u oči.

"Jax. Molim te."-prošaptala je odmaknuvši pogled.

"Zašto mi ne želiš biti ovako blizu?"-upitao sam još čvršće ju primaknuvši sebi.

"Nemoj."-zacviljela je na mene.

"Zašto?"-zarežao sam čvrsto ju primivši oko struka.

"Zato. Što znam da će naići netko i vidjeti nas, i ja ću opet nadrapati od tvog tate."-rekla je na što sam uzdahnuo i povukao ruku.

Odmaknula se, nisam mislio da će se tako naglo odmaknuti.

"Jennifer, dođi."-rekao sam, odmahnula je glavom.-"Ako me voliš dođi."-rekao sam na što mi je prišla spuštene glave.

Povukao sam ju prema sebi te je legla pored mene.

"Neće te napasti. Nikad više."-prošaptao sam i poljubio ju.

"Hoće, nemoj mi lagati."-prošaptala je.

"Jennifer, obećajem neće."

"Kako znaš?"-sumnjičavo je upitala.

"Tako što sam mu rekao da ako je ljut na tebe neka radije premlati mene."-rekao sam na što se naglo uspravila.

"Molim?! Jesi li ti skrenuo s uma?!"-povikala je na mene.

"Nemoj vikati na mene, i budi sretna što je tako."-promrmljao sam i povukao ju da opet legne pored mene.

Xavi, Katja, Liam i Nastja su ponovno ušli u sobu i posjedali posvuda u sobi. Nježno sam ju zagrlio, a tata je uletjeo u sobu. Jennifer je uplašeno zadrhtala i čvrsto se privila uz moju prsa. Prišao je krevetu, a ona je umalo zaplakala.

"Ne diraj ju, imamo dogovor."-zarežao sam i omotao ruku oko njenih ramena čvrsto ju držeći uz sebe.

Trgnuo me za kragnu.-"Rekao sam ti da ju ostaviš!"-zarežao je.

"Tata nemoj."-začuo sam Xavia u pozadini.

"Xavi napravi još jedan korak i napravit ću sranje koje znaš da sam u stanju napraviti."-zarežao je i počeo me udarati po licu.

Osjetio sam Jenniferine suze, zakašljao sam se ponestalo mi je zraka.

"Ti si takvo razočarenje."-ponovno je rekao s izrazom gađenja na licu.

Okrenuo se i izašao snažno zalupivši vratima. Nastja mi je prišla i spustila ruku na moj obraz.

"Jesi dobro?"-prošaptala je.

"Mhhm."-omamljeno sam prošaptao.

"Jennifer, jesi ti okej?"-upitala je Nastja i spustila ruku na njeno rame.

Jenn je jedva primjetno kimnula, znao sam da je plakala dok me udarao.

"Jennifer."-tiho sam prošaptao.

"Ostavit ćemo vas same."-rekao je Xavi te su svi napustili sobu.

"Ljepotice.."-prošaptao sam i poljubio ju u glavu.-"Ljubavi, molim te pogledaj me."-prošaptao sam.

Podigla je pogled, užasno je plakala.

"Nemoj plakati Ljepotice. Nije mi ništa, vidiš, dobro sam."-prošaptao sam i poljubio ju u čelo brišući joj suze.

"Jax... ja... ne mogu ovako. Ne želim da te ozlijeđuje zbog mene. Mislim da trebamo prekinuti sve ovo dok te nije ubio, bit će nam lakše. Tebe tata neće tući, a ja se neću morati svađati sa svojim tatom. Žao mi je, moramo prekinuti."-rekla je te spustila pogled.

"Nema šanse, neću ti pustiti da mi odeš. Nećeš me ostaviti. Trebaš mi, očajno mi trebaš!"-zarežao sam, nije podizala pogled.

"Oprosti, ovo ne može ovako."-rekla je i pokušala otići.

Povukao sam ju za ruku, pala je na krevet, a ja sam se nadvio nad nju. Jednom rukom sam joj zgrabio zapešća i poljubio ju.

"Nećeš me ostaviti, i nećemo prekinuti! Radije ću da me prebije svaki dan, ali da imam tebe! Nego da živim normalno i nemam te! Nećeš me ostaviti, zauvijek ćeš biti moja! Volim te! Jel' ti jasno? Volim te i nikad me nećeš ostaviti! Jel' jasno?!"-izderao sam se bijesno i poljubio ju.

"Ljubavi, prestani mi ovo raditi. Molim te, nisam ja kriva, ovo je jedini mogući način."-prošaptala je.

"Ne! Ne, nikad me nećeš ostaviti! Što god mi on napravio, nećeš me ostaviti!"-bijesno sam zarežao.

A/N Vote and coment! Evo najduže poglavlje do sada... Mislite li da će oni stvarno prekinuti?