Bastard

~Ukrajina?!~

"Misliš li da ćeš moći sam?"-upitala sam Jacka dok je Jax uzimao kovčeg iz moje ruke.

Preokrenuo je očima.-"Nisam dijete."-nakon toga se blago nasmijao i zagrlio me.-"Pazi što radiš! Doći ću kad budem mogao."-prošaptao je.

"U redu, vidimo se."-prošaptala sam i odmaknula se od njega.

"Vidimo se."-prošaptao je, a Jax je svojom rukom obujmio moj struk.

"Hajde."-promrmljao je dok me vodio prema svom autu.

Sjeli smo u auto te se krenuli voziti prema zračnoj luci.

"Gdje je taj dom?"-upitala sam i pogledala prema Jaxu.

Bacio je brz pogled na mene te nastavio promatrati cestu.-"U Ukrajini."-promrmljao je.

Blijedo sam ga pogledala.-"M-molim?"-promucala sam.-"Kako to misliš u Ukrajini?"

"Je li to u redu?"-upitao je kad sam ugledala da mu oči počinju poprimati sivu boju.

"Jax, to je druga država! Mislila sam da je bliže, zašto mi nisi rekao?"-upitala sam zureći u njega.

"Oprosti!"-promrmljao je spustivši pogled.

"Oprosti?! To je ono što ćeš mi reći? Jax! Ja idem u Ukrajinu, a moj brat ostaje sam u Transilvaniji!"-prosiktala sam.

"Ljepotice, samo se smiri. Sve će biti u redu, posjećivat će te. Mi ćemo se brinuti za njega i neće biti problema."-promrmljao je.

"Trebao si mi reći! Jax, ne mogu vjerovati."-rekla sam te rukama prekrila lice.

"Ljepotice, žao mi je."-prošaptao je.-"Nisam htio da netko sazna kamo te vodim. Stvarno mi je žao, ali Ukrajina je lijepa zemlja. A tamo ćeš biti na sigurnom."-rekao je i uhvatio me za ruku.

Naslonila sam glavu na prozor.-"U redu."-prošaptala sam.-"Žao mi je što sam se naljutila."-prošaptala sam.

Kimnuo je te smo se nastavili voziti u tišini. Petnaest minuta poslije zaustavio je auto na parkiralištu. Izašli smo iz auta, a njegova ruka se odmah našla na mom struku. Stavio je kapu na glavu i sunčane naočale na oči te ipak spustio obje ruke u džepove. Hvala Bogu, bilo je oblačno tako da je stavio sve ovo na sebe samo za svaki slučaj. Ušli smo u zračnu luku, ja sam sjela na stolicu dok je on pripremao karte i pružao ih ženi za pultom. Prošli smo osiguranje i ušli u zrakoplov i zauzeli svoja mjesta. Bilo je jako malo ljudi, Jax je skinuo kapu i sunčane naočale.

"U redu si?"-upitao je i odahnuo naslonivši se na sjedalo.

"Jesam."-promrmljala sam, a on me uhvatio za ruku.-"Ne brini."-prošaptala sam uz osmijeh.

"Moram. To je ono što ja trebam raditi, a ti se trebaš odmoriti."-promrmljao je.

"Da, lako je tebi reći da trebam odmarati. To je tako dosadno, želim se kretati, raditi nešto, ići nekamo."-rekla sam zureći u prazno.

"Ti si valjda jedina osoba na svijetu kojoj je dosadno odmarati."-promrmljao je valjda očekujući da ga neću čuti.

"Da baš."-rekla sam na što me pogledao.-"Pokušaj ti biti ja pa odmaraj, nije lako odmarati kad imaš milijun problema."-namršteno me pogledao.

"Kakvih problema?"-upitao je promatrajući me, odmahnula sam glavom.-"Jennifer, znaš da ti lako mogu pročitati misli ukoliko to želim."-prošaptao je dovoljno tiho da ga samo ja mogu čuti.

"Jax, ne da mi se raspravljati. Znaš da mi uopće nije lako u životu."

"Samo ti želim pomoći, želim znati što te muči pa da to rješimo."-promrmljao je i nježno me poljubio u kut usnice.-"Ajde reci mi..."-prošaptao je.

"Neću."-promrmljala sam pokušavajući odmaknuti glavu od njega kako me svojim ponašanjem ne bi natjerao da pričam.

"Ajde..."-promrmljao je i poljubio me u vrat.-"Za mene?"-prošaptao je i ponovio poljubac u kut moje usnice.-"Reci mi."

"Jax; prestani."-rekla sam i odmaknula se od njega.

"Ljepotice, samo želim da mi kažeš u čemu je problem?"-promrmljao je promatrajući me.

"Jax, umorna sam, nisam dobro spavala sinoć. Ne želim razgovarati, nisam ni najmanje dobro raspoložena."-promrmljala sam naslonivši se u svom sjedalu.

"U redu, oprosti. Odmori se, naspavaj se."-prošaptao je i poljubio me u čelo te se naslonio u svom sjedalu i nježno me uhvatio za ruku.

Jax P.O.V.

Nije joj trebalo dugo da zaspe, svega desetak minuta. No kad smo poletjeli probudila se tijekom turbulencija.

"Bojiš se?"-upitao sam i bacio pogled na nju.

"Malo."-promrmljala je stegnuvši moju ruku.-"Zbog kojeg vraga se ovo događa?"-prosiktala je naslonivši se u sjedalo te sklopila oči.

Nasmiješio sam se.-"Zar misliš da ćemo se srušiti?"-upitao sam kroz smijeh.

"Prestani se smijati! Uopće nije smješno."-promrmljala je preokrenuvši očima.

"Dobro, oprosti."-rekao sam i nasmijao se.

A/N Vote and coment!