Bastard

~Ubit ću ga~

Ostala sam s Jakeom u gradu do ponoći, odlučio je prespavati kod mene. Pričali smo, raspravljali o školi i svemu. Bilo mi je stvarno lijepo.

"I, ako smijem znati, kao tvoj najbolji prijatelj... Tko je kreten koji te ostavio?"-upitao je na što sam spustila pogled.

"Jax Dunkirk, onaj koji je prije bio s nama u školi u Transilvaniji."-rekla sam slegnuvši ramenima, šokirano me pogledao.

"Mislim ne osuđujem te ili nešto slično, ali, ti si bila s Jaxom?!"-upitao je i dalje iznenađen.

"Da, zašto si toliko iznenađen? Problem?"-upitala sam pomalo nesigurno.

Odmahnuo je glavom.-"Nije problem, zašto bi bio? Samo mi on nije djelovao baš kao da je tvoj tip."-rekao je i kratko slegnuo ramenima.

"Nisam ni ja to mislila, ali kad sam ga bolje upoznala, nisam mogla vjerovati koliko je dobar. Stvarno me volio, a onda me jednostavno ostavio. Nije mi ništa rekao ili objasnio, samo je rekao da me ostavlja, da smo nas dvoje gotovi."-rekla sam na što je on uzdahnuo.

"Kako si? Mislim zbog prekida, kako si? Nedostaje ti on ili ga želiš zaboraviti?"-upitao je na što sam se blago osmijehnula.

"Okej sam koliko mogu biti, nedostaje mi i to stvarno jako, samo bih htjela da se dio s prekidom nikad nije ni dogodio."-rekla sam, a on me potapšao po ramenu.

"Nije normalan ako je tebe ostavio."-rekao je i podigao ruke u zrak kao da se predaje.-"Imam curu, ali ako pričamo o činjenicama zgodna si. Možeš mu naći zamjenu samo tako. Svi dečki su ludi za tobom."-prošaptao je na što sam odmahnula glavom.

"Ne želim mu naći zamjenu, želim da mi se vrati."-zacviljela sam na što me on utješno pogledao.

"Stavarno mi je žao Jenn, ne znaš koliko! Ali to je sada na vama dvojima vi morate odlučiti što i kako dalje."-rekao je i zagrlio me.

"Hvala ti."-prošaptala sam i uzvratila zagrljaj.

Dugo ga nisam vidjela, a njegov zagrljaj je baš ono što mi je trebalo. Uvijek je znao utješiti osobu, pogotovo mene, uvijek je pronalazio prave riječi koje bih baš htjela čuti. Oduvijek mi je bio najbolji prijatelj, upoznali smo se u parku imali smo šest godina. Znam da su me neke cure bile zadirkivale oko nečega, a zatim je došao on i svima im zaprijetio tako da su me ostavile na miru. Tad smo se upoznali i od tada smo odlični prijatelji. Uvijek je bio tu kad sam ga trebala, mogli smo pričati o svemu, prepisivati zadaće, nekoliko puta markirali. Bilo je tako super školovati se s njim, tek sad sam shvatila koliko mi je zapravo nedostajao. Nije znao da sam ja bila u vezi, ja nisam znala da je on u vezi. Bilo bi mi draže da je on sa mnom u školi, da bude zabavno kao nekad.

"Znaš li ti koliko je ovdje dosadno bez tebe?"-promrmljala sam.-"Ti i ja smo sve zajedno mogli raditi, ovdje imam prijatelja i prijateljica. Ali s nikim ne mogu biti dobra kao s tobom."-prošaptala sam, a on se nasmijao.

"Tako je i u Transilvaniji, stvarno mi nedostaješ. Mislim sad barem imam curu, to sve mijenja, ali i dalje mi nedostaje najbolja prijateljica. Uvijek sam mislio da ćemo zajedno maturirati, a sad ništa od toga. Ni na maturalnu ne možemo zajedno."-rekao je.

"Baš glupo."-rekla sam spuštenog pogleda.

"Baš tako."-rekao je.

Slegnula sam ramenima.-"Ja sam umorna, ti?"-upitala sam bacivši brz pogled na sat.

"Mhm."-prošaptao je.

Pola sata poslije oboje smo spavali.

Podne 14:04

Jake je jutros otišao kući, vratila sam se iz škole i odmah produžila u sobu. Spustila sam ruksak na pod i okrenula se. Zaprepašteno sam zurila u Jaxa, imao je ruke u džepovima, bijesnog ali opet mirnog pogleda je zurio u mene. Na blago rastvorenim usnama mu se zrcalio bezobrazan osmijeh, zurio je u mene divlje crvenim očima. Izgledao je strašno, uplašila sam ga se, plašio me ovim ponašanjem. Zadržavala sam dah dok mi je prilazio, podigao je jednu ruku i nježno me uhvatio za bradu te spustio svoju glavu pored moje. Vrhovima zubi je prelazio preko mog vrata, a zatim naglo zastao i prošaptao mi kraj uha.

"Tko je onaj mali s kojim si bila sinoć?"-prošaptao je tiho ne odmičući se.

"Samo prijatelj."-rekla sam drhtavim glasom.

"Pa..."-rekao je i bezobrazno se nasmijao.-"Čujem li ili vidim da se i dalje nalaziš s 'prijateljem', ubit ću ga."-rekao je.-"Jasno?"-upitao je na što sam snažno zajecala odmaknuvši pogled.

"D-da."-uplašeno sam prošaptala.

"Bravo Ljepotice."-rekao je i pomazio me po kosi te me ugrizao, pio neko vrijeme i pobjegao.

A/N Vote and coment..
U sljedećem poglavlju ubrzavam radnju za tri godine, ako se slažete ♡