Meant to be ✔

Part 1

Nobody's P.O.V.

"Gospodine, potrebno nam je još topova na glavnom ulazu!" Rekao je vojnik.

"Uzmi poslednju trupu! Ne dozvolite im da uđu!"

"Razumem!" Rekao je vojnik i otišao.

"Vaša visosti, šta ćemo sa njom?" Pokazao je na telo polu mrtve devojke.

"Vrati je u sferu i baci na bojište. Ne mogu da verujem da je to preživela."

"Razumem."

I tako je devojka, kao i svaki anđeo kada izgubi svoj život, vraćena u sferu i bačena u sred krvavog rata između anđela i demona.

"NEE! ZAŠTO STE TO URADILI?! PA TO JE MOJE DETE! KAKO STE MOGLI?!" Vikala je žena, kada je konačno uspela da dođe do vrha dvorca.

"Smiri se. Znaš i sama da ne bi mogla da opstane. Kao i prošli put. Ipak je polu anđeo. A to se ovde ne toleriše."

"ALI NISTE MORALI DA JE BACITE U SRED BOJIŠTA! UMREĆE ZAUVEK! NAŠLI BISMO NEKI NAČIN! MOJE DETE! MOJE JADNO DETE!" Vikala je žena u suzama.

"Na to si trebala da misliš pre nego što si stupila u odnos sa demonom." Rekao je i vratio se u dvorac.

"MIA!" Viknula je i krenula za sferom koja predstavlja njenu ćerku.

Raširila je svoja krila i počela da traži svoje dete, ali, ovo je ipak bio rat i svi se bore za život. Tako je za manje od sekundu, mač već bio proboden kroz njeno telo.

"M-mia..." Rekla je svoju poslednju reč i pala na zemlju.

"Tsk. Neki anđeli prosto ne zaslužuju da žive." Rekao je demon.

"Pazi!"

Ali je bilo prekasno. Demon je već pao na zemlju u lokvi crne krvi.

"To ti je zato što si ubio nedužnu ženu." Rekao je anđeo i nastavio sa borbom.

Hoseok's P.O.V.

"Hyung, kako napredujemo?" Pitao me je Chim.

"Za sada dobro. Uspevamo da probijemo kroz njihovu barijeru." Rekao sam.

"To je super!" Rekao je veselo.

"Da, da." Rekao sam nezainteresovano

Zašto sam ovde? Sada bih bio u mojoj sobi i uživao u napravi koju ljudska bića zovu telefon. Ali neee... General je prosto morao baš mene da zove da mu nadgledam trupe dok ratuju. I kakav je to izgovor 'Ti si jedan od onih koji mogu da se transformišu'. Mislim svi mogu. A možda je mislio na kompletnu transformaciju. Ahh... Ne znam ni sam više. Glava me boli.

(A/N: Ovo sam definitivno ja kada počnem da razmišljam o nečemu što moram da uradim ne svojom voljom. 😂)

"Hyung, mogu li da se vratim na Zemlju? Danas sam trebao da idem na sastanak sa mojoj novom metom. Zašto si baš danas morao da me zoveš?" Rekao je Kookie mrzovoljno.

"Žao mi je Kookie. Ni ja ne želim da budem ovde. Ali-"

"Generalova naređenja. Da znam." Prekinuo me je i dovršio rečenicu.

"Hobi, 3 anđela nam se približavaju." Rekao je Jin.

"Tvoji su hyung. Nisam raspoložen danas." Rekao sam i odmahnuo rukom.

"Okay. Nemoj posle da se kaješ." Rekao je i krenuo u napad.

Zašto bih se kajao za 3 anđela. Hmm... Šta je to?

Gledao sam neku zlatnu, svetleću loptu kako stoji na sred bojišta.

Čim je zlatna, znači da pripada anđelima. Ali šta će onda tu? Da je nisu ispustili ili nešto. Ako je tako, onda... Hihihi... Izgleda da ipak ima nešto dobro ovde.

Prišao sam letećoj lopti i uzeo je u ruke. Svojim moćima sam stavio barijeru oko lopte kako ovi piksiji ne bi primetili da im nešto nedostaje. Onda sam je teleportovao u moju kuću koja se nalazi na Zemlji.

"Hoseok." Rekao je neko.

Okrenuo sam se i video generala.

"Da?" Rekao sam upitno.

"S obzirom da nam ne treba mnogo da osvojimo i ovaj dvorac, ti i tvoja ekipa možete da idete. Drago mi je što si došao danas." Rekao je.

"Da, da. Kako god. Ako vam nešto treba, znate kako da me kontaktirate." Rekao sam i krenuo ka ostalima.

"Društvo, slobodni smo. General je rekao da možemo da idemo." Rekao sam i napravio portal koji će nas odvesti na Zemlju.

"Jes! Ipak ću da stignem na sastanak!" Rekao je veselo Kookie.

Svi smo se nasmejali i ušli u portal. Za manje od sekundu smo već stajali ispred naše vile na Zemlji.

"Ja vas pozdravljam." Rekao je Kookie i otišao.

"I mi idemo. Chim je video nešto interesantno pre nego što smo morali da idemo, pa bismo da vidimo da li je zaista interesantno." Rekao je Tae i, zajedno sa Chim-om, nestao.

"A vi?" Pitao sam ostale.

"Ja ću da idem da naptavim nešto za jelo." Rekao je Jin hyung i otišao u kuhinju.

"Krevet. Spavanje." Rekao je Suga hyung i nestao.

"A ja želim da vidim šta si to danas pokupio sa bojišta." Rekao je Joon sa osmehom.

"Video si me znači." Rekao sam i krenuo ka mojoj sobi.

"Šta je bila ona lopta?" Pitao je.

"Ne znam. Ali ćemo uskoro da saznamo." Rekao sam i ušao u sobu.

...

(A/N: Pre nego što bilo šta kažem, prvo želim da vas upozorim. ⚠️ Ako neko od vas ne može da čita nešto ovako (ratovanje, ubistva...), molim vas, nemojte da forsirate sebe da čitate. Ne želim da moja priča bude razlog nečijih psihičkih posledica. ⚠️

A sada...

Kako vas se čini nova priča? Nadam se da vam se sviđa. 😁 I nadam se da podržavate ovakav sadržaj. U poslednje vreme sam samo čitala priče sa fantazijama i odatle sam dobila inspiraciju. Nadam se da ćete i nju podržati kao i ostale priče.😂 Ovo, naravno, nije moja prva priča sa ovakvim sadržajem. Ako niste pročitali 'Special' pročitajte je. Ona je takođe "priča fantazija". Nego, da vas ne zadržavam vise. Vidimo se u sledećem partu. Bye, bye... 👋 Luv yaaa... 💖💟💝)