...
Still Hoseok's P.O.V.
"Šta?" Pitao je Jin hyung.
Okrenuo se ka nama i pokazao na Miu. Svi smo izbuljili oči.
Kako je-
"Odakle si se ti stvorio? I gde si nestao kada smo ja i Mia bili napadnuti?" Odmah sam pitao Chucky-ja koji je sedeo na Mijin stomak.
"Izgleda da niste ni primetili da me nema kada ste izlazili iz kuće." Rekao je.
Kada smo izlazi-
"A zato si bio tih sve vreme. Mislim, nisi ni bio tu." Rekao sam. "A gde si bio?" Odmah sam pitao.
"U Miu." Rekao je i ustao.
Ali je i dalje stajao na Mijin stomak, što me je više uznemiravalo.
Je li on svestan da stoji tačno na mesto gde je Mia povređena?
"A zašto si bio u nju?" Pitao je Jin hyung.
"Zato što je u trenutku kada ste izlazili počeo njen proces pretvaranja u demona." Rekao je i počeo da šeta gore-dole po Miji.
"Možeš li da siđeš sa nje? Ne mogu da te gledam kako hodaš po Miji kao da joj nije ništa. Ima ranu tačno gde sada stojiš! Silazi!" Rekao sam panično, kada je počeo da se vrti u krug tačno na njenu ranu.
"Polakooo... Ništa joj neće biti. Ona ovo čak ni ne oseća." Rekao je i počeo da škakuće.
Tu me je razum napustio. Ustao sam sa kreveta i prisao mu. Onda sam ga uhvatio za glavu i bacio na drugi kraj prostorije.
"Heeej... Za malo mi je pao šešir." Rekao je dok je pravio šešir i brisao 'prašinu' sa sebe.
Na to sam prevrnuo očima i seo na krevet na koji sam ležao.
"Mm..." Čuo se glas.
Mijin glas.
Odmah sam se okrenuo ka njoj i video da polako otvara oči.
"Mia!" Rekao sam uzbuđeno i prišao joj.
Ali, pre nego što sam uspeo išta drugo da je pitam, Jin hyung me je bukvalno bacio u stranu i prišao Miji.
Shvata li on da sam i ja povređen? Ne bih rekao.
"MOJA BEBICA! KAKO SE OSEĆAŠ?! OSEĆAŠ LI UOPŠTE?! BOLI LI TE NEŠTO?! KAKAV TI JE VID?! KOLIKO PRSTIJU VIDIŠ?! DA LI UOPŠTE I VIDIŠ PRSTE?! DA L-"
"Prestani da vičeš!" Viknula je Mia.
"Ali, al-"
"Prest- Ugh!" Odjednom je viknula i uhvatila se za stomak.
"Sklanjaj se." Rekao je Suga hyung i odmah se bacio na detaljan pregled Mije.
"Hyung, mislim da bi bilo bolje da izađeš." Rekao je Tae Jin hyung-u.
"Ali-"
"Hyung..." Ovaj put ga je Joon streljao pogledom.
"Dobrooo..." Rekao je i prćio usta.
Onda je zajedno sa Jiminom izašao.
"Zašto je Jimin izašao sa njim?" Pitao je Kook.
"3, 2, 1..." Odbrojavao sam.
"Ahh! Hyung! Ne tamo! Ne tamo! Vraćaj se ovamo! Nevaljali hyung! Nevaljali hyung! Ne možeš kod Mije! Hnjg! H-yung..." Čuo se Jiminov glas iza vrata.
"Jadan Chim. Mora da se bori protiv hyung-ovog 'mama instinkta'." Rekao je Tae.
"Da. Možda je bilo bolje da si ti pošao sa njim." Rekao sam i pogledao Joon-a.
YOU ARE READING
Meant to be ✔
FanfictionDa li novi život zaista može da bude bolji od prethodnog, iako znaš da ćeš ga se kad tad setiti? I da li ćeš dozvoliti da te sećanja iz prethodnog života spreče da uživaš u novom životu ili ćeš se odupreti? Jedan način da saznamo. Samo želim da vam...