Meant to be ✔

Part 13

...

"Mia..." Čula sam Hobijev glas.

O ne.

Brzo sam se zavukla ispod postelje, kako me ne bi video ovaku.

Idiote. Spavao je, a ti si samo tako izvukla ruku. Stvarno si idiot bez mozga.

"Miaaa..." Opet je rekao i pokušao da makne postelju sa mene.

Ali mu nisam dozvolila.

"Mia..." Rekao je tužno.

Žao mi je Hobi, ali, neću ti dozvoliti da me vidiš ovakvu.

Opet je pokušao, ali nije uspeo. Čula sam ga kako je izdahnuo.

Odjednom sam se nalazila u sedećem položaju, bez postelje na sebi. Pogledala sam Hobija koji se zlobno smeje i videla sam da je bacio postelju na drugi krevet.

Baš je morao da koristi svoje moći.

Skrenula sam pogled i sakrila lice kosom.

"Znaš da ti to nista ne pomaže?" Rekao je kroz smeh i seo pored mene.

Još više sam okrenula glavu u suprotnu stranu. Opet se nasmejao.

"Miaaa~" Rekao je pevajući i zagrlio me od pozadi.

Onda sam osetila kako je spustio svoju glavu na moje rame.

"Znam šta ti se mota po glavi, zato što se to isto mota i po mojoj. Ali, ne dozvoli da preovlada. Ovo što se desilo nam je samo pokazalo da treba malo više da vežbamo. Ništa strašno." Rekao je.

"Da, ali... Da sam bila jača, ništa od ovoga se ne bi desilo." Rekla sam i počela da se igram sa prstima.

"Baš o tome sam i ja razmišljao. Ali, ne možemo uvek da izbegnemo nepredvidive situacije. Ne kaže se bez razloga 'Na greškama se uči', zar ne?" Rekao je i pogledao me.

Samo sam klimnula glavom.

"Zato ćemo od sada malo više da treniramo, kako se ovako nešto ne bi ponovo desilo. Okay?" Rekao je i okrenuo me ka sebi.

Pogledala sam ga i klimnula glavom. Nasmejao se, što je i mene nateralo da se malo nasmejem. Onda me je poljunio u čelo.

-padam-

-padam-

-padam-

...

Šta mi bi? Zašto mi srce odjednom lupa tako?

"Mia?" Rekao je Hobi upitno.

To me je vratilo iz transa.

"Šta?" Pitala sam.

"Gde si odlutala?" Pitao je kroz smeh.

"Nigde." Rekla sam tiho i pognula glavu.

"Da, kako da ne." Rekao je i stavio ruke na moje obraze.

Onda mi je podigao glavu i obrisao preostale suze. Pogledala sam ga i videla kako se veselo smeška. Odjednom su se vrata otvorila.

"Rekao sam ti da su se probudili." Rekao je Tae oppa kada nas je video.

Onda je ušao. A za njim i Chim oppa. Hobi je brzo sklonio ruke sa mog lica.

"Da, da." Rekao je Chim oppa i pogledao nas. "Hej uspavane lepotice. Kako se osećate?" Pitao je.

Ja i Hobi smo se pogledali i onda vratili pogled na njih.

"Ehh." Rekli smo u isto vreme.

Boom!

Svi smo poskočili i pogledali u pravcu vrata. Videli smo kako su se nalazila na podu. A na ulazu je stajao Jin oppa u polu demonskom obliku.

"Hyuuung..." Rekli su Tae oppa i Chim oppa uplašeno, dok su se nalazili iza mene i Hobija.

"MOJA BEBICA!" Viknuo je Jin oppa i odjednom sam se nalazila u njegovom zagrljaju.

"G-g-guš-šiš m-me..." Jedva sam rekla.

Ali me nije puštao.

"Hyung, ubićeš je ako nastaviš." Rekao je Hobi.

Jin oppa ga je pogledao tako strašnim pogledom da sam se čak i ja naježila. Hobi je odmah ućutao.

"A sada..." Rekao je i pogledao me.

Pogledala sam ga upitno.

"Želim. Odgovore. Na. Moja. Pitanja." Rekao je.

"Koja pitanja?" Pitala sam zbunjeno.

"Pitanja koja sam postavio pre nego što su me zarobili." Rekao je i odmah pogledom streljao Chim oppa.

"A taaa..." Rekla sam kada sam shvatila na šta je mislio.

"Daaa..." Imitirao je moj glas.

"Paaa... Osećam se, ne baš savršeno dobro, ali može se reći dobro. I da osećam." Prevrnula sam očima. "Za sada me ne boli ništa. Vid mi je super. Dva prsta." Opet sam prevrnula očima. "I da, vidim ih." Završila sam sa odgovorima.

"Ahh... Lakše mi je sada." Rekao je i, konačno, me pustio.

Sloboda!

"Sada svi napolje. Vreme je za večeru." Rekao je Jin oppa i polako nas gurao ka, sada slomljenim, vratima prostorije.

Slučajno sam pogledala u sat koji je visio na zidu i videla da je 23:52.

"Ali, skoro je 12 sati. Kakva večera?" Pitala sam zbunjeno.

Ništa nije rekao i nastavio da nas gura. Kako smo se približavali dnevnom boravku, primetila sam da su svetla ugašena.

"Zašto su svetla ugaš-"

Upalila su se. Odmah sam pogledala dnevni boravak.

"Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan. Našoj Miji rođendan, rođendan, rođendan. Živela, živela, i srećna nam bila. Živela, živela, i srećna nam bila." Svi su počeli da pevaju.

Šta se... Dešava?

Čak je i Chucky pevao sa njima. Onda sam izbuljila oči kada sam shvatila šta se dešava.

Pa danas ti je rođendan, budalo.

Kada su završili sa pevanjem, svi su skočili i počeli da me grle i da mi čestitaju.

"Brzo ugasi svećice. Imaš još 2 minuta do ponoći." Rekao je Kookie oppa dok je držao tortu.

Izbuljila sam oči i nesvesno se nasmejala.

Bolja porodica mi ne treba.

Stala sam ispred torte, zamislila želju i ugasila svećice. Svi su počeli da aplaudiraju.

"A sada svi na spavanje. Dosta je buke i drame za jedan dan." Rekao je Suga oppa.

"Okaaayyy..." Rekli smo svi u isto vreme i krenuli ka našim sobama.

Hoseok's P.O.V.

Čim je ušla u našu sobu, bacila se na krevet. Moj krevet. Mislim, bio je nekada moj.

"I dalje mi nećeš reći zašto si, opet, raznela krevet koji sam ti kupio? I šta je to toliko posebno sa mojim krevetom?! Znaš da ne volim da delim." Rekao sam mrzovoljno.

Nije ništa rekla i samo se jos više ušuškala u krevet.

"Miaaa..." Rekao sam plačljivim glasom i seo pored nje.

Samo me je ignorisala.

"Dobro. Neka ti ga moj krevet. Ja ću onda da spavam na tvoj." Rekao sam i uz pomoć mojih moći popravio krevet.

Kada sam krenuo da ustanem, Mia me je uhvatila za ruku i sprečila me. Pogledao sam je. Onda je nešto promumlala.

"Šta?" Pitao sam.

"Rekla sam..."

...