...
"Chucky?"
"Hm?" Promumlao je.
Držala sam telefon u ruci i pretvarala se kao da pričam sa nekim, kako zemljani ne bi mislili da sam luda zato što pričam sa psom.
"Pošto idemo u kupovinu za tvoje stvari, zašto si se pretvorio u psa, a ne u ljudsko biće?" Pitala sam.
"Amm... To... Paaa.. Zaboravio sam." Rekao je.
Udarila sam se po glavi i ušla u prvu zapuštenu uličicu. Spustila sam ga na beton i on se odmah pretvorio u dečaka. Zašto ne u odraslu osobu? Ne znam. Kaže da voli ovaj izgled.
(A/N: Ovo je, da kažem, približno izgledu koji sam zamislila. Naravno, bez rogova, krila i repa. 👇)
------------------------------------------------------
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
------------------------------------------------------
"Može?" Pitao je.
Kao i uvek, tako je...
"Slatkooo..." Rekla sam i počela da ga grlim.
"M-mi-ia... G-guši-iš m-me..." Jedva je rekao.
"Ups... Izviniii..." Rekla sam i pustila ga.
"Uhhh... Sloboda..." Rekao je i udahnuo duboko.
"A sada... Idemo!" Rekla sam veselo i izašla iz uličice.
Naredna 3 sata smo proveli kupujući svakakve stvarčice za mene i Chucky-ja.
...
"To je to?" Pitala sam kada smo izašli iz jedne radnje.
"Da. Sada možemo da idemo." Rekao je.
"YAAY!" Rekla sam veselo.
Zaustavili smo taksi i ušli. Onda smo krenuli ka Hobi-jevoj plesnoj školi.
...
Otvorila sam glavna vrata škole i ušla.
"Zašto si to uradio?!" Čuo se nečiji glas.
"Nisam mogao da odolim..." Čuo se još jedan glas.
Zašto mi ovi glasovi zvuče tako poznato? Hmm...
Otvorila sam vrata prostorije za vežbanje, gde se Hobi u glavom nalazi.
"Šta se dešava? Zašto ga daviš?" Odmah sam pitala kada sam videla Hobi-jeve ruke oko Kookie-jevog vrata.
YOU ARE READING
Meant to be ✔
FanfictionDa li novi život zaista može da bude bolji od prethodnog, iako znaš da ćeš ga se kad tad setiti? I da li ćeš dozvoliti da te sećanja iz prethodnog života spreče da uživaš u novom životu ili ćeš se odupreti? Jedan način da saznamo. Samo želim da vam...
