Meant to be ✔

Part 14

...

Still Hoseok's P.O.V.

Kada sam krenuo da ustanem, Mia me je uhvatila za ruku i sprečila me. Pogledao sam je. Onda je nešto promumlala.

"Šta?" Pitao sam.

"Rekla sam, ti si razlog zašto volim da spavam ovde." Rekla je i brzo se pokrila.

Š-šta? Zašto? Kad malo bolje razmislim, kada god bih spavao kući, uhvatila bi priliku da spava sa mnom. Još od malena radi to. Ali... Zašto?

"A-a-a-ali z-z-zašto?" Promumlao sam nekako.

Ništa nije rekla.

"Mia..." Rekao sam tiho i polako joj prišao.

"Ne znam! U redu?!" Viknula je odjednom i ustala.

Onda me je ljutito pogledala, što me je nateralo da malo poskočim. Onda je nastavila da viče.

"Ne znam zašto volim da spavam sa tobom! Ali jednostavno volim! Osećam se spokojno tako! Ne znam zašto! A tako mi u poslednje vreme ideš na živce, da to prosto ne mogu da opišem!" Vikala je.

Ha? Šta

"Zašto...?!" Odjednom je stala i počela teško da diše.

"M-mi-"

"Zašto... Mi srce lupa toliko jako kada god smo zajedno. Imam osećaj da pokušava da iskoči iz mene kako bi moglo da dođe do tebe i da ti bude što blize. Šta se dešava sa mnom? Zašto se osećam ovako?" I onda je počela da plače.

Bez razmišljanja sam je zagrlio i počeo da joj milujem glavu. Polako se smirila. Sada je samo tiho jecala. Onda me je malo odgurnula od sebe kako bi mogla da mi vidi lice.

"Je li ovo ono osećanje koje svi zovu... ljubav?" Pitala je odjednom.

-padam-

-padam-

-padam-

-padam-

-padam-

...

Smiri se srce.

"O... I tvoje srce kuca brzo i jako." Rekla je iznenađeno.

Onda sam primetio da je jedna od njenih ruku na mojim grudima. Brzo sam je odgurnuo.

"O-ovaj-"

"Znači da se i ti isto kao i ja osećaš." Rekla je to sa tim njenim tako krupnim, sjajnim očima, da sam samo njih mogao da vidim.

Šta se dešava sa mnom? Hipnotisala me je... Jesam li i ja upao u zamku koja se zove lj... lj... ljuuu... ljuuubb-aav... Da. Čak mi je teško i da je u mislima izgovorim.

"Hobi..." Rekla je tiho, što me je vratilo iz trasa.

I onda sam se opet sreo sa njenim očima koje su se polako približavale ka meni.

"Ja... Ovaj..." Počeo sam da mucam.

Zašto je ovakva? Šta joj bi odjednom? Samo sam pričao o krevetu.

Sve se više približavala, i kada je bila svega 2 cm udaljena od mog lica, stala je.

"Mogu li d-" Odjednom mi je pala u ruke.

"M-mia..." Rekao sam zbunjeno, ali mi nije odgovarala.

Šta se...

"Mia... Mia!" Viknuo sam kada sam shvatio da se onesvestila.

"Ne viči. Vidiš da spava." Rekao je odjednom Chucky.

Odmah sam ga pogledao.

"S-spava?" Rekao sam zbunjeno i opet pogledao Miu.