Meant to be ✔

Part 17

...

*3 godina kasnije*

"Oppa! Pogebao je u kuhinju! Hvataj ga!" Viknula sam.

"Video sam!" Viknuo je Hobi oppa i potrčao u kuhinju.

A ja sam trčala za drugom bebom. Ali, mi ne uspeva da je uhvatim.

Zašto su morali ovako rano da nauče da lete? Ugh...

Nastavila sam da trčim za bebom, kada se, odjednom, čula buka iz kuhinje. Beba je pobegla ka stepenicama, a ja sam se okrenula ka vratima kuhinje.

"Oppa, jesi dobro?" Pitala sam, pošto je buka zvučala na padanje šerpi i posuda.

"D-da..." Rekao je sa bolom u glasu.

Onda je druga beba izletela iz kuhinje i krenula ka meni.

"Hajde bebo. Dođi kod mene." Rekla sam polako, ali me je beba samo zaobišla i poletela ka stepenicama.

Ugh...

"Gde je?" Pitao je Hobi oppa kada je, konačno, izašao iz kuhinje.

"Na sprat. Sa ostale tri bebe." Rekla sam mrzovoljno.

Poludeću.

"O-ooo..." Rekao je tiho.

"Šta?" Pitala sam zbunjeno.

"Znaš gde uvek idu kada odlete gore." Rekao je sa strahom u glasu.

"O ne." Rekla sam i brzo potrčala ka stepenicama.

Ne, ne, ne, ne...

Otvorila sam vrata naše sobe tako jako, da su se otkačila i pala na pod.

"Znao sam." Rekao je Hobi oppa.

Četiri bebe zmajevi su ležali, sklupčani, oko crne sfere. Tj. oko MOG deteta.

"Kako da ih maknem odatle?" Pitala sam nervozno.

Mrzim kada se ovo desi.

"Znaš i sama da sada ništa ne možemo da uradimo." Rekao je i prišao im.

"Grr!" Počele su da reže na njega.

"Gde su ostali? Ovo je njihov posao. Znaju da moramo da se brinemo o našem detetu, a ipak su nas ostavili sa ovo četvoro." Odgurnula sam bebe zmajeve sa barijerom i uzela moje dete u ruke.

"I gde je Chucky?" Rekla sam ljutito.

"Uzeli su Chucky-ja i otišli negde. Nisu mi rekli gde." Rekao je i seo na krevet.

"Mislim da bi trebali da se pripremamo za sahranu. Osećam da će neko ubrzo ostati bez glava." Rekla sam, i u tom trenutku se čulo otvaranje glavnih vrata.

"Izgleda da će se desiti i brže nego što sam mislila." Rekla sam sa zlobnim osmehom i izašla iz sobe.

"Pokušaj da ih ne ubiješ. Ipak nam trebaju." Rekao je.

Sišla sam niz stepenice i odmah se susrela sa momcima. Prekrstila sam ruke i streljala ih pogledom. Usput sam stavila barijeru oko glave mog deteta, zato što osećam da ovo neće biti tihi razgovor.

"Gde ste bili?" Pitala sam.

"Mi smo bili do pakla." Rekao je Joon oppa i pokazao na njega i Kookie-ja.

"A mi u nabavku hrane." Rekao je Jin oppa i pokazao na njega i ostale.

"Baš ste svi morali u nabavku. Je l' vi znate da imamo četiri bebe zmaja u kući i da ne možemo samo ja i Hobi oppa da se brinemo o njima?! Kako ste mogli da nas ostavite same?! Znate da uvek idu ka mom detetu! Šta ako mu nešto urade?! A jedva 3 meseca ima!" Vikala sam na njih.