otišla sam sa nadom da ću u dušama predaka i njihovim svetlim licima na crnom mermeru pronaći mir koji već dugo tražim.
otišla sam sa nadom da ću zaboraviti, ali čini se da ona sećanja koja se uporno trudimo da zaboravimo zaborav najmanje stiže.
otišla sam sa željom da se promenim i da budem neko drugi. mislim da ipak ne možeš pobeći od čoveka koji si predodređen da budeš.
otišla sam, ja, kojoj je život bio poznat kao tmuran jesenji dan koji se uvlači u kosti u američkim srednjim školama, ja, koja je verovala u bolje sutra a gore juče, ja, koja je, zapravo, verovala pomalo u sve.
