hodaš pored zgrada i kuća,
a nije ti bitno čije su i kolike su,
hodaš kroz ulice kojima ne znaš imena,
čak ne znaš ni koliko su duge,
hodaš kroz život kao da nije tvoj,
samo otkidaš i precrtavaš dane,
kao da ćeš živeti večno,
prolaziš između šarenih kulisa i naivno ulećeš u svaku zamku
koju ti je život postavio, nevini dečače,
ali život će te povrediti mnogo gore od prijatelja koji te je zaboravio,
život će ti oduzeti nebo prepuno zvezda
i učiniće da se boriš za svaki udisaj,
a kad pomisliš da je gotovo, baciće te na kolena i nateraće te da jedeš zemlju
zato prođi kroz te ulice i ne okreći se na svakom ćošku,
poljubi stabla i voli ljude,
nemoj samo da statiraš u filmu u kom imaš glavnu ulogu.
