dolaziš tiho
pustim ulicama koje mirišu na lipe
u suton ili u zoru
tvojim znojem su orošeni krovovi
i prva zvezda koja se pojavi na nebu
je zenica tvog oka
sve laste pevaju tvojim glasom
i rode ne donose bebe
već tvoje košulje
kada sunce greje moju kožu
osećam tvoje dlanove na njoj
i boja cveta lipe me podseća na tvoju kosu
sigurnost nije više navika
već potreba, kao cigareta među prstima.
