neko valjda neprestano dolazi u našu kuću:
valjda noću, ne znam
čisti tanjire od ostataka netaknutih večera
i uzima sa polica knjige koje nismo ni posedovali
- svakim danom naša biblioteka je sve siromašnija
kao manastirska riznica
koju pred naletom osvajača anđeli prenose na nebesa.
i ovog jutra moje telo je torpedovani brod
sa naelektrisanim želucem i mamurnim navigatorom
moje telo je olupina;
ako zahvatim vodu iz mora
pretvori se u šahovsku tablu;
ako jedem sa obućom na nogama
hleb iz tostera kaže:
reči neka su ti u ustima med, u utrobi oganj;
ako priznam koliko mi znači vesela nauka
odjekne:
ni nesanici ne poveravaj svoj bol;
u mojoj utrobi vino se vraća u grozdove
koji će ponovo krasiti dionisovu glavu.
i da završim ovu priču.
na izmaku protekle noći
polomljenog jezika, sa ključem u džepu
posetio sam nestalu biblioteku
osvrnuo se oko svoje ose i dohvatio jednu knjigu:
bio je to veliki posni kuvar
druga je obuhvatala detaljan opis
svih naših nepovratno prokockanih dana
dok je u trećoj bio zapisan samo epilog ovog sna
iz koga sam se, grčevito otkinuvši dugme na pidžami
obliven znojem probudio.
dragan bošković
