ti si bila sreća u nesreći, dete i borac, tama i svetlost.
bila si moja prva sestra, deset godina mlađa, bliska kao najrođenija. obožavala sam te mada si ti više volela mog brata, i ponekad imam osećaj da će zauvek ostati tako.
ali ne ljutim se.
sestre se uvek vraćaju sestrama.
obećavam ti da ću za tebe kupiti šminku i mnogo čipke da bismo mogle da se sređujemo kad dođeš da spavaš kod mene. obećavam ti da ću uvek za tebe ostavljati mrvice od ručka da bi njima mogla da hraniš golubove na terasi.
obećavam ti da će te uvek čekati slatke kokice. obećavam ti da će za tebe uvek goreti svetlo pored mog malog kreveta blizu poda, u kome si volela da spavaš.
obećavam ti da ću te naučiti sve igre sa rukama i sve priče, da bi ti kasnije mogla da ih pričaš svojoj maloj sestri.
upamti, rode, nemam nijednu bližu od tebe.
ako ikada poželiš da se vratiš u sparne letnje večeri na bakinom tremu, kada smo jele proju i plazmu i igrale papir kamen makaze, znaš gde da me potražiš.
znaš da ću biti tu ako ne budeš želela da odrasteš.
