za sve promene koje nisam primetila
za svaki opali list
za sva propuštena druženja
za svaki gram šećer
za svaki pljusak kada sam pokisla
za maglu koja je skrivala vedro nebo
za svaku pozajmljenu cigaretu
za žarom izgorene košulje
za sve mrvice hleba koje je neko pokupio za mnom
za svaki put kada sam započela pesmu
i za sve pesme koje sam napisala
za braću i sestre
za stare roditelje
za sve koje sam volela i koje ću voleti
za boga, ako postoji
za leto i more
za visoke čemprese
za smolu koja miriše na jesen
za drugove, stare i nove
za otopljene sladolede
za momke i devojke
za beograd, pobednika i terazije
za kalemegdan
za onoga ko je izmislio reku savu i reku dunav
za sve zalaske sunca koje sam gledala sama i one koje ću gledati sa nekim
za smrznute ruke
za bose noge
za tebe
za nju
za njega
za ovu zemlju na kojoj sam odrasla
za ovo nebo koje mi je obojilo dušu
za ovaj, istina, pomalo dosadan dan
za sve ovo i za mnogo više;
danas nazdravljam
danas podižem čašu iako je prazna
i oduševljena pijem blagi vazduh
za sve one koji ne mogu da osete život.
