u sjaju kiše mladog septembra
pojavila se devojčica,
kose izatkane od pramenja sunca,
očiju prepunih svetlosti
i duše prelepe i uzburkane kao najveće letnje oluje.na njenim tragovima je nicalo cveće,
u njenim grudima note su imale dom.devojčica je odrasla,
postala je i sama od kišnih kapi,
olujne duše i uma od svetlosti.
u njenim grudima živela je muzika,
kroz njene vene tekla je kiša,
u njenim rukama stvari su dobijale smisao.nikada ne videh opet tu devojčicu,
tu ženu-kišu, tu usamljenu lastavicu.u sjaju kiše mladog septembra
pojavila se devojčica,
ona koja je sve druge svetove učinila smislenim,
a sama je obitavala u haosu.
ona koja je rođena da bezuslovno pruža ljubav i prima ljude u svoje krilo,
prepuno svetlosti.možda si mislila da sam zaboravila na tvoj rođendan, but how could i forget?
volim te mnogo mnogo mnogo, душо моја драга ♡♡♡
znam da ova oda nije dostojna tebe, ali morala sam nekako da ti čestitam.
želim ti mnogo zdravlja i sreće i dobrih ljudi.