Poštovani Gospodine, (ne)
Poštovani Gospodine Zejdone, (ne)
(Ili ipak) Zejdone,
( Da. Mislim da je mnogo propisnije tako.)
Jednom prilikom si mi rekao da nije dobro loše stvari kupiti u sebi i da je ponekad, obično parče papira "dobar prijatelj" koji nije tu da deli dobronamerne savete ali ti dozvoljava da ispoljiš bar mrvu svoje unutrašnjosti i sprečiš sebe potpunog kolapsa ukoliko si povučena osoba ili jednostavno biće koje kupi sve u sebi. Kako si rekao postaješ svestan da uvek postoji rizik da ih neko može pročitati i tvoja podsvest biva drugačija jer te prožima sumnja da nisi više sam u tome. Poredio si je sa lozinkom od sopstvenog sefa koja može biti otkrivena, otvorena i pokradena sa celokupnim bogatstvom koje tvoje tajne kriju u sebi.
Poslušala sam te istog tog dana.
Sa olovkom u ruci i čistim belim papirom razmišljala sam koja je prva rečenica koju bih trebala napisati. Možda očekuješ da će biti o tebi, možda i treba biti o tebi, ali nije. Postoje mnogo bitnije stvari od tebe i to bi trebalo da znaš. Nisi jebeni kralj celog univerzuma.
"Moj brat je mrtav." Rekla sam.
Rekla sam to praznom bezosećajnom belom papiru.
Jedina osoba sa kojom sam provela celo svoje detinjstvo, jedina osoba koja me je naučila svemu, koja me vaspitala, hranila, trpila, učila tokom cele noći sa mnom jednostavno je nestala. Telo mu nikad nisu pronašli, ali ja znam da jeste.
U suprotnom ne bi nikad otišao.
U suprotnom ne bi me nikad napustio.
Mislila sam da će ovo biti lakši deo, znaš. Da ću se možda osećati bolje ili polovično oslobođenom.
Prevario si me. Opet.
Osim toga što papir nije više prazan, nije mi ni lakše. Unutrašnja, ona nevidljiva bol je ista. Samo me teše godine, ove male, sitne i bezvredne koje su me naučile kako da se nosim sa tim. Onako kako sam oduvek znala, sviđalo se to tebi ili ne.
Da tebi! Ne Vama.
A možda ovo radim zbog onog dobrog dela, gde ćeš me ti upoznati bolje i shvatiti zašto sam uvek bila "nevaspitano, trapavo ili maloumno neodgojeno derište." sa svojih čak OSAMNAEST godina. Ti prokleti playboy sadisto. Nauči svoje narcisoidne silikonske lepotice kako da koriste mozak za početak.
Ovo je taj deo zar ne?
Deo u kom se nadam da će ova pisma pronaći put do tvojih ruku i kojim ti želim reći da ti opraštam.
Mada znam da ih svejedno nikad nećeš pročitati.
******************************
A sad?
Šta kažeš da krenemo od početka?
