"Ilaria.."
Podvodna je, maglovita, tiha ili možda lelujava pesma. Mogu da čujem skladne šumove koji mi prijaju kao i otkucaje sopstvenog srca koje menja svoju brzinu kako sve više i više ostajem bez daha.
"Ilaria." U drugim okolnostima ovaj glas bi bio nerazumljiv, bubnjav, nestvaran ili silovit, ali znam da nije.
Ne ovaj put, zato što sam sigurna da sam prouzrokovala zabrinutost zaštitara Melsona.
Ne čekam dugo već isplivavam na površinu uz vraški uzdah koji dozvolim sebi svaki put kad izronim iz vode.
"Ilaria!"
"Ti luda devojko! Uplašila si me! Kapija je bila otvorena, a tvoja odeća na pločniku. Dođavola sa tobom, mislio sam da si se utopila."
"Ne drami Melson, samo sam plivala i ronila." Smireno odgovorim prikupljajući vazduh na neprimetan način.
"Sedenje pod vodom ne možeš nazivati plivanjem." Sarkastično odbrusi.
"Nazovi to podvodnom meditacijom." Ne odolim osmehu koji njegova zabrinutost uvek prouzrokuje.
"Sve mi jebi ako si ti uopšte normalna. Uostalom, kad si uopšte došla ovde?" Ignorišem ga koračajući pravo putem ispred sebe.
"Čekaj malo. Zar ne bi trebalo da si u školi?" Naglo zastanem zbunivši se.
Pognem glavu ne usudivši se da mu odgovorim na to pitanje za koje je odgovor itekako očigledan.
"Tvoja tetka će posumnjati." Nadoda nervozno ne sakrivši ljutnju.
"Škola je grozna. Nemam čak ni prijatelje tamo, jednostavno se ne osećam dobrodošlom." Iznervirano odgovorim svesna nespremnosti za njegovo pametovanje i recitovanje već napamet naučenih lekcija.
"I ne trudiš se. Kako onda očekuješ da budeš prihvaćena? Zar je toliko teško izgurati poslednju godinu srednje škole?"
"Devojke su previše ufurane, a muškarce neću ni da pominjem.
Sala za fizičko vaspitanje je sranje!"
"Prijatelji mog brata me nikad nisu posmatrali na taj način."
"Za prijatelje tvog brata si oduvek i bila devojčica ili nešto poput mlađe sestre. Siguran sam da u tvojoj novoj školi postoje muškarci koji ti takođe mogu biti i prijatelji."
"Znaš šta.. Potpuno je nebitno, obećavam da ću sutra ići u školu, samo mi prestani pametovati." Na ovo se oboje osmehnemo.
"Idi gore na sprat, osuši tu kosu, obuci se, a onda dođi jer moram da ti saopštim vest za koju smatram da ti se neće svideti." Nabori na njegovom čelu upozoravaju me na ozbiljnost situacije.
"Ispljuni Melsone šta god da je." Odbrusim znatiželjno.
"Jako mi je žao što ti ovo moram reći ali nećeš moći dolaziti na bazen. Nisam više u mogućnosti da te puštam unutra."
"Zašto ne?" Neprikriveno pogođena upitam.
"Gazda se vraća danas ili sutra. Zar ne vidiš koja je gužva ovde?"
Istina je da sam videla poslugu koja je čistila dnevni boravak i par baštovana koji su sređivali dvorište ali sam mislila da je to uobičajena ruta koju obavljaju svakodnevno.
"A ako ga pitaš ili lepo zamoliš?" Možda mi dozvoli, to je samo par sati dnevno, neće ni primetiti da sam tu, može i samo vikendom, zar ne?" Nisam ni svesna koliko mi glas mizerno zvuči, dok očajno priželjkujem da pristane.
"Ti nisi normalna. Pitati Zejdona za uslugu jednako je sopstvenoj presudi za spaljivanje na lomači ili vešanju u najblažem slučaju.
On čak i ne razgovara sa poslugom." Završi utučeno.
