Prvi put mi se ovo dešava. Šest sati je ujutru, a moje oči su širom otvorene iako ležim na krevetu. Zurim nemo u plafon i jednostavno ne mogu da izbacim Zejdonove reči iz glave. On će me naučiti? On će mene naučiti?
Mislila sam da su ljubljenje i kreiranje jedne veze odraz emocija i spontanosti, a sad se ispostavlja da je sve stvar nauke. Jako teške i komplikovane stvari iskustva, znanja i umeća.
Mora da je zaboravio da popije svoju terapiju, jer čisto sumnjam da može biti onakav kakav je, a da ne konzumira određene medikamente.
Čujem zvono telefona ali ne reagujem na njega.
Sigurno je Zejdon sa još jednom nenormalno apsurdnom idejom i možda je bolje da se ne javim. Ponašam se kao da ne živimo u istoj kući. Ukoliko to ne učinim sam će doći i pokucati na vrata.
Uzimam telefon i gledam u ekran. Broj je nepoznat.
"Halo." Oprezno se javljam.
"Tvoj seksi jutarnji glas u poslednje vreme mnogo zamišljam pored sebe." I da mu nisam prepoznala glas, znala bih odmah ko je.
"Trevise. Od kud ti moj broj?" Upitam iznenađeno.
"Možda je bolje da se zapitaš zašto si mi prva misao kad ujutru otvorim oči?"
"Zato što znam odgovor." Pokušavam biti pametna.
"E prokleto me intresuje koji je to odgovor?" Njegov smeh odjekne slušalicom.
"Zato što sam ti prva neostvarena želja." Sarkastično odgovorim.
"Zašto mi je onda ne ispuniš? Pre ćeš me se otarositi."
"Meni su druge želje trenutno prioritet." Odgovorim mu.
"Nebitno, kako ti se dopalo cveće?"
"Koje cveće?" Zbunjena sam. Nemam pojma o čemu govori.
"Sinoć sam ti ga poslao na kućnu adresu. Nemoj mi reći da ti nije stiglo?" Slušam ga i razmišljam da li je uopšte normalan.
"Ne znam, zaspala sam rano. Idem da proverim pa ti javljam." Stidljivo odgovorim. Jednostavno nisam navikla na ovakve vrste poklona. Nikad mi niko nije daravao ovakav vid pažnje.
Nakon što prekinem vezu, ustajem iz kreveta i nestrpljivo koračam hodnicima u potrazi za Kolariom koja je sigurno preuzela pošiljku ukoliko je stigla.
"Kolaria da li je možda sinoć poštar donosio neku isporuku?" Sednem na šank posmatrajući je kako sprema jako primamljiv doručak.
"Jeste, ja sam mu otvorila vrata. Bio je to divan buket cveća." Ne vidim joj lice jer mi je okrenuta leđima dok muti kutlačom ali glas joj je izrazito sanjiv.
"I? Šta se dalje desilo?" Upitam sad već nestrpljivo.
"Ne znam. Gospodin Zejdon mi je preprečio put i poslao me nazad u kuhinju. Molim te ne govori mu da sam ti bilo šta ispričala. I sama znaš koliko mi je ovaj posao neophodan." Uspaničena je jer se očigledno izletela nenamerno.
A ja sam još više jer ne mogu da verujem da mi dotični nije preneo nikakvu poruku, a još sinoć smo razgovarali o mom i Trevisovom odnosu. Nervozno silazim sa šanka, a zatim idem prema dnevnom boravku dok još nije pobegao na posao.
Sva sreća susrećem ga na sred hodnika prilično osvežavajuće doteranog.
"Trevis mi je juče poslao cveće." Prokomentarišem u prolazu.
"Stvarno?" Zastane ispred mene poprilicno ravnodušan i još povrh svega iznenađen.
"A Vi ne znate ništa o tome?" Njegov losion je izrazito jak, dobar i opojan i trudim se da delujem ozbiljno iako mi to jako teško ide.
"Trebalo bi?"
"Jedna osoba mi je rekla da znate." Ne odolim, a da ga ne razotkrijem.
"Ako već hoćeš da znaš, naredio sam da ga bace. Zamisli, jesam!" Brecne mi se u facu.
"Ne razumem zbog čega ste to učinili?" Upitam neprikriveno pogođena.
"Moj dom nije most prekriven zaključanim katancima ljubavi! Ovde postoje mir, red, rad i disciplina, a ne okupljanje za kojekakve šeme." Udostoji me svog nemilosrdnog odgovora
"Rekli ste da ćete mi pomoći?" Razočarano odbrusim.
"Batali šta sam rekao." Nastoji da ode svojim putem ali mu to ne dozvoljavam. Želim znati odgovor.
"Predomislili ste se?" Upitam ga.
"Imam dosta svojih problema. Ne mogu još da se zanimam retardiranom adolesencijom." Njegova uvreda čini da se pomerim sa mesta i krenem svojim putem što dalje od njega.
"Ria." Njegova ruka dodiruje moju i sprečava me u tome.
"Ja nisam Ria!" Otrgnem je iz njegovog stiska.
"Ono si što ja želim da budeš!" Povuče me još jače i pribije uza zid.
"Prevarili ste me. Opet!" Odbrusim pokušavajući da se pomerim sa mesta.
"A šta misliš? Na osnovu čega posedujem sve ovo?"
"Samo ne znam kako to ranije nisam shvatila." Razočarano odgovorim.
"A sad mi reci?" Njegov dah je toliko blizu mog vrata i ježi mi kožu. Njegove oči pronicljivo kruže mojim licem i imam osećaj da prodire u svaku skrivenu emociju koje se trenutno mešaju i sukobljavaju međusobno.
"Želiš li dripca koji deluje opasno samo u očima napaljenih klinki ili iskusnog učitelja?"
