Šta se baš meni ovde upravo dešava?
Da ne osećam njegov dah tik uz sopstvene usne, milion posto bih bila ubeđena da sanjam. Ovaj čovek definitivno nije normalan i sigurno nije svestan reči koje su upravo izašle iz njegovih usta.
"Nisam luda da budem vaša prolazna avantura." Odbrusim zbunjeno pokušavajući da se sklonim iz njegove blizine. Teško da ću uspeti s'obzirom da me je opkolio svojim telom. Deluje grubo do ruba neprepoznatljivosti.
"Ozbiljna avantura." Naglasi tiho i prekorno kao da reč "avantura" i ne postoji u njegovom vokabularu.
"Čujete li vi sebe?" Odbrusim nervozno.
"Jedino što ne čujem je tvoj odgovor?"
"Još uvek sam maloletna. Uostalom ne možete tek tako da zahtevate nešto poput toga od mene." Izustim nervozno potpuno zbunjena i pre svega iznenađena ovim besmislenim razgovorom.
"U pravu si." Izdahne glasno, a zatim se odmakne od mene umasiravši teško sklopljene oči.
"Oprosti. Ponekad se jednostavno previše uživim u nametnutu ulogu."
"U poslednje vreme ne razmišljam trezveno." Iskrenost isijava kroz njegove zenice i daje mi do znanja da je očigledno nešto dobro namotao. Ponaša se kao da nije sav svoj, što kod njega i nije baš redak slučaj.
"Sledeći put birajte šta ćete reći." Ljutito odbrusim. Potreban mi je topao tuš momentalno. Zakasniću u školu zbog njega.
"Biraš Trevisa koliko mogu da zaključim?"
Naglo zastanem začuvši još jednu njegovu idiotariju.
"Ukoliko ne prestanete sa glupim pitanjima napustiću ovu kuću." Odbrusim ozbiljno.
"Ne biram nikog. Za početak sve što želim je normalan tinejdžerski život." Pokušavam da smirim ovu neugodnu situaciju ukoliko je to uopšte moguće.
"Tinejdžerski?!" Prasne sarkastično.
"Sledeće godine treba da upišeš fakultet. Kako misliš da guraš kroz život ako planiraš da se ponašaš kao balavica?" Drskost njegovih reči me sve više i više izbacuje iz takta.
"To sam jednostavno ja i ne želim da se menjam, a još više ne želim osobu pored sebe koja će da mi diriguje." Odgovorim jednako gnevno.
"Slušaj me dobro Ilaria. Ja nikad ne pitam dva puta, a još manje prihvatam negativan odgovor."
"A na šta tačno želite da vam dam odgovor?" Nadam se da se neće vratiti na prethodnu temu.
"Ne znam zašto uopšte postavljam takvo pitanje devojci koja i dalje vozi skejtboard." Osmehne se zadivljeno, a ja tek sad mogu da primetim da i nije toliko loše kad se ovaj tip smeje.
"Moje vreme je iskalkulisano u potpunosti. Nemam vremena za bacanje." Izdiktira poslovno i moje oduševljenje od par sekundi naglo splasne.
"Da li ste vi nekad nekome dali cvet?" Upitam znatiželjno.
"Zašto bih kad imam portira koji šalje buket ukoliko je potrebno?" Potpuno hlodnokrvno odgovori.
"O tome vam i govorim. Vi ste neko ko u sebi ne sadrži ni trun emocije." Razočarano odgovorim. Osoba sa već urođenim instiktima teško da može biti promenjena.
"Onda očigledno postoje stvari koje i ja mogu naučiti od tebe."
"Ne bih rekla. Vas je nemoguće promeniti." Odlučno odgovorim.
"Imaš potpuno pravo." Složi se sa neosporivom činjenicom.
"Čekaću koliko god je potrebno. Nedelju dana do tvog punoletstva je savršen termin koji mi odgovara."
Ne stignem mu ni odbrusiti, a vrata "gospodinove" vile već bivaju zatvorena njegovim rukama.
Zvono na vratima me prekida u sopstvenom naumu da se istuširam. Možda se gospodin opet vratio po nešto, pomislim u sebi i zakoračim kako bi ih otvorila i ujedno odgovorila na njegove banalne ideje.
"Zejdon da li je tu?" Skockana plavuša sa šeširom i izrazito plavim očima uspeva da okupira moju pažnju.
"Nije, upravo je izašao. A ko ste vi?" Upitam znatiželjno.
"Tako mlada devojka, a ne čita časopise." Izgovori ponosno, a zatim mi uvali dršku od njenog kofera u ruke. Kad malo bolje razmislim ja ovde i jesam posluga.
"Ja sam njegova verenica."
