Cura u sedmom

7.

Što???!!!!

Nisam mogla vjerovati, kao niti gledati, za razliku od ostalih ljudi koji su umirali od smijeha na Laninu reakciju.

Hmmm... Ne sviđa mi se ovo...

Lana je potrčala do Filipa, maknula ga iz Martinog zagrljaja i rekla mu:

- Konju jedan!!! Kako si mogao?!?!
- Lana, nije tako, j-

- A ti! Kurvice mala!! - obratila sa Marti - Prava si drolja!!!

Na to je Marta odgovorila:
- Gle 'ko mi se javlja!! Kaje?!? Ha?!
Normalno da te varao!! Pa daj se malo pogledaj!!

Na to su se svi počeli derati:
- UUUUUUU...

Lana se rasplakala (naravno, samo se pravila 😒😒)

- Dosta!!! - Na taj prolom poznatog glasa, svi zašute.

Kristina je stajala usred scene, sva u novoj odjeći, naravno.

- Kristina! - Rekla je Lana u očaju, u nadi da će je spasiti.

- Ne želim se miješati Lana. Samo sam ti došla reći da se više ne možemo družiti. Dosadila si.

Svi su gledali Kristinu u nevjerici, a Lana je samo pobjegla toalet, plaćući ( ovaj put, to je bio stvaran plač).

Kristina je samo slegnula ramenima i otišla, a s njom i svi ostali.

Ostali smo samo Filip, Marta i ja. Oboje su mi se krenuli žaliti, no ja sam mislila na treću osobu, pa rekoh:
- To sami rješite, ja idem do toaleta.

. . .

Tihi jecaji dolazili su iz ženske kupaonice. Otvorila sam vrata.
Lana je plakala šćućurena u kutu.

- Što?! Evo, pobijedile ste!!
- Lana... Žao mi je. Nisam znala da je Marta to kanila učiniti. Da jesam, spriječila bih ju, stvarno.

- Sad to više nije važno... Ostala sam bez svega... Popularnosti, prijatelje, dečka... Hej, čekaj malo... Kako znate za mene i...-

- Vidjela sam tebe i Filipa jučer kod nas. Oprosti, ali znaš kakva je bila situacija, morala sam reći Marti.

- Nema veze, zaslužila sam to... Stvarno sam se užasno ponašala prema vama... Oprosti.

- Opraštam, ali bilo bi bolje da to kažeš Marti.
- Nakon svega?? Ona bi se trebala meni isprča-

- Čekaj malo. - Rekla sam i počela slati poruke Marti i Filipu.

Nakon par minuta, Lana je pitala:
-... iiiiii...?

- Dođi do mene u 15.

- uhh...ok?.- rekla je Lana, pomalo zbunjeno.
. . .

- Izvoli. - Rekla sam Lani kad je ušla u moju sobu. Kad je vidjela Martu i Filipa, uputila mi je zbunjeni pogled, kao i njih dvoje. Rekla sam:

- E, sad kad smo svi na okupu, možemo početi...

- S čim? - upitao je Filip.
- S razgovorom koji ću ja voditi. Dakle, počnimo. Marta, mislim da duguješ nekome ispriku...

- No, dobro! - Rekla je Marta i okrenula se Filipu - Oprosti što sam te bez upozorenja, u inat poljubila i iskoristila.

- Opraštam... - Započeo je Filip - ...ali mislim da Ema nije-

- Nisam mislila na Filipa. Ispričaj se Lani.

- Ali zaš-

- Odmah.

- Uhhhh... U redu. - Rekla je Marta, uputila pogled Lani te nastavila:
- Oprosti što sam ti poljubila Filipa, ali... - Uputila sam joj oštar pogled te je zašutjela, pa nadodala:
- I žao mi je što sam ti rekla da si ružna. Nisi. - Rekla je Marta.

- Opraštam ti. I meni je žao. - Kaže Lana.

- Oprošteno.

Nakon toga su se zagrlile, te su nakon par neugodnih trenutaka svi popucali od smijeha, počeli tračati te pričati o događajima u školi.

I Kristinu smo dobro izogovarali.

Ehh...ta Kristina. Svo zlo svijeta u obliku jedne tinejdžerice. Znam da osveta nije dobar put, no mogu napraviti jednu iznimku. Nakon svega, ako ju je itko zaslužio, to je ona.

Kristina ili tretira ljude kao zadnje smeće, ili ih pretvori u lutke pa ih iskoristi. Jadno.
. . .

U školi sam s Lanom i Martom. Pričale smo o svemu. Odjednom je Marta rekla Lani:

- Znaš, Ema se zaljubila u onog Ivana iz razreda.

- Aaawwww - Rekla je Lana.

Ja sam samo preokrenula očima.

Mislim, stvarno. Jučer ste se pomirile i već me ogovarate? Uhhhh... Stvarno mi se spava.

No, istina, dugo nisam vidjela Ivana. Ehh... Ja i moja nesretna zaljubljenost. Vjerojatnosti da Ivan osjeća isto prema meni su vrlo male. VRLO. VRLO. VRLO MALE. Joj, kako li sam jadna. On je očito s Kristinom. Ma, neee... On je pametan i drag. Kristina je... Ona je... Recimo samo da je suprotno od Ivana. Oni su potpuno drugačiji... Ili?

Matematika. Nikad mi se nije svidjela, ali nisam bila naročito loša.

Baš kad je profesor objašnjavao neki zadatak, Kristina je odjednom sretno uzviknula:

- Omg!!! Imam milijun pratitelja na Instagramu!!!!!

Na to su joj sve cure počele pljeskati, davati joj pet, a neke čak i plakati od sreće. Katarina, Kristinina nova najbolja prijateljica, ju je išla zagrliti, no ona ju je odgurnula i rekla:

- Uh! Kate, pazi na maskaru!! Mislim, ono!

Okej. Sad sam sigurna da mi je dosta te šašave Kristine!

- Isuse! Nije dobila Nobelovu nagradu!
Daj se smirite! - Izderala sam se.

Svi su zašutjeli i pogledali me. Zatim se netko počeo smijati. Ivan. Zatim Marta. Pa Lana. Za par trenutaka svi u razredu su se valjali od smijeha. Svi osim Kristine i njezinih frendica.

- Tiho! - zaderao se profesor - Hvala Ema, no mislim da mogu i sam obavljati svoj posao.

Na to su svi sjeli, a Kristina mi je dobacila podrugljiv smiješak.
Bila sam crvena kao paprika.
Užas!
. . .

Ahh, zbunjena sam. Doma se gledam u ogledalo. Pa nisam baš tako loša. Valjda. Zašto me Ivan ne primjećuje?
Ipak, mislim da on i Kristina nisu zajedno. Ta on je započeo prolom smijeha na njezin račun. Čudno.

*Helooo! - Stigla je poruka od Marte.

*Kaj ima Marta?

*Ohhh, ništa posebno... Samo ti nosim najbolje vijesti IKAD!!

*Pucaj!

*Danas sam vidjela Kristinu i Ivana kako pričaju, pa sam odlučila malo prislušnuti. Još ovo nikome nisam rekla!!

* Ni nemoj. Osim meni, naravno. Reciiii!!

* Sorry, crkava mi baterija. Reći ću ti sutra.

* Okej, bokić❤️

Joooooj, možda je nešto dobro!
Prvi put da to kažem na ponedjeljak, ali jedva čekam sutraaa!!!!!!

Bilješka autora:
Nadam se da ti se sviđa ovo poglavlje. Lijepo te molim da mi zapratiš FreeSpiritWolf1 . Ima stvarno dobru, romantičnu priču za tebe. Vote ako ti se da ( I won't judge) ❤️