Cura u sedmom

9.

O.M.G.

Joooooj, što da radim?
Ovo je san snova, ali malo je naglo.
Odlučila sam se praviti da nisam vidjela poruku te pitati Lanu za savjet, pa sam je nazvala:

- Halo?

- Hej Lana, Ema je. Trebam savjet. Hitno je!

- Reci.

Ukratko sam joj objasnila što se dogodilo ispred škole te kako me Ivan odjednom pozvao van.

- Šališ se, jel' da?? Pa naravno da ideš! Bolje se počni spremati.

- Misliš Lana? Sve je to nekako... naglo.

- Ema. Imaš li ti mozak?? Nemoj da ti ja sad tamo dođem! Halo?? Jedan od najzgodnijih dečkiju te zove na spoj!!!

- Okej, okej... Idem.

- I bolje ti je.

Na to smo obje prasnule u smijeh, te sam se počela spremati.

Uhhhh. Neznam ni što obući! Ne želim ispasti kurvasto, jer to nisam ja. Ali opet, ne želim izgledati zapušteno.
Na kraju sam se odlučila za laganu proljetnu majicu te uske, poderane plave traperice. Cool.
Zavezala sam kosu u rep. Stavila sam malo maskare te obukla svoje sretne tenisice. Uzela sam kjučeve te izašla iz kuće.
. . .

Na putu ispred parka sam srela Filipa koji je krenuo prema kući.

- Opa! Gdje ti ideš tako sređena? - Rekao je Filip zviždeći.

Samo sam preokrenula očima.

- Šuti, kretenu! Ne tiče te se.

- Ček... Jel ti to ideš na spoj?? Ma, samo ako te netko takne, ja ću...

- Nema potrebe za tim, stvarno.
Moram ići. Vidimo se!

Nakon toga me toliko jako zagrlio da sam stvarno mislila da ću zauvijek prestati disati. Što je njemu?

Nakon naše zadnje svađe vjerojatno izgleda kao da se ne slažemo, no vjerujte mi: Filip i ja smo vjerojatno jedini brat i sestra koji se ne mrze i ne svađaju svake dvije sekunde. Zapravo, prije te svađe smo se zadnji put svađali prije gotovo 7 mjeseci!

Što?? Ne gledajte me tako!

U parku na klupici sam vidjela Ivana. Okrenuo se prema meni i pozdravio me. Ja sam mu uputila osmijeh i mahnula mu.

- Hej - Pozdravila sam.

Kada nije ništa rekao shvatila sam da me odmjerava.

- Što? - Pitala sam.

Na to je poskočio.

- Što? Ovaj... Ja... Oh, gle kako je lijepo vrijeme danas! - Brzo je nešto spetljao te počeo kao lud gledati po nebu.

Naravno, počela sam se valjati od smijeha. Uskoro mi se i on pridružio

No, Ivan se ubrzo uozbiljio i prešao na novu temu.

- Nego, tko ti je ono bio? - Upitao je s znatiželjom.

- Ehh. Filip, moj brat. Vraćao se kući pa me pozdravio.

- Aaa. Okej. - Rekao je sa tračkom...olakšanja?

Samo malo... Jel on to... ljubomoran??
Ovo je jako čudno...

Ubrzo smo počeli pričati o raznim stvarima. O školi, o testovima, ocjenama... Znate, sve te gluposti.

No ubrzo je moj mozak ispalio jako čudno pitanje.

- Čuj... Jeste li ti i Kristina... Ono, znaš?

- Što?! Neeee! Nikada!

Na to sam se nasmijala te mi je pao kamen sa srca.

Čovječe... Tako je zgodan i simpatičan...

Svaki put kad mi priđe, osjećam kako se crvenim kao paprika. Užas!

- Nego, - započela sam - kako se ono prezivaš?

- Vidi ti nju! Tek smo na prvom spoju i već bi preuzela moje prezime!

- Hej! - Uzviknula sam te ga lagano udarila po ruci.

- Au! Smiri se, borbena!

- Sad ćeš ti vidjeti 'borbenu' ! - Odgovorila sam te ga nastavila mlatiti po ramenu.

Prolaznici su se okretali, no nas nije bilo briga.

Mi smo se valjali od smijeha i udarali se, izgledajući kao luđaci.
Bilo je prekrasno.

- Tako si lijepa kad se smiješ.

Odjednom me, bez ikakvog upozorenja, poljubio.

Njegove usne su tako meke i nježne...
To mi je bio prvi i zasigurno najljepši poljubac ikad!
. . .

Na putu do doma sam razmišljala o svemu.

Ivan je tako drag i lijep i... jednostavno je savršen.
No neke me stvari zbunjuju.

Stalno je izbjegavao sva 'osobna' pitanja. Ne razumijem zašto bi to napravio. Vjerojatno ima veze s onim sto mi je Marta trebala reći.

Ahh. Sva se naježim kad se prisjetim našeg poljupca. Njegove mekane, crne kose. Njegovih toplih, smeđih očiju...

Recimo samo da sam došla doma s glavom u oblacima.

Ušla sam u kuću te zatekla Filipa.

- I, kako je prošlo na spoju? - Upitao je Filip, malo pre glasno.

- Začepi, budalo jedna glupa! - Odbrusila sam šapčući. Još mi je samo trebalo da mi tata počme držati prodike o pubertetu, ljubljenju i dečkima. Uhh.

Otišla sam u svoju sobu te nazvala Lanu.

- Hej! I? Kako je prošlo?

- Super! Nećeš vjerovati što se...

Baš kad sam joj išla ispričati sve, dobila sam poruku od Ivana.

*Ej. Znam da će ovo zvučati naglo, ali ti si vrijedna toga. Ema, želiš li mi biti cura?

                                                                          

A/N

Ahh. Kako ja volim kad me ljudi mrze...
Nego, što mislite, koja je Ivanova tajna?
Nadam se da uživate u napetosti!