Do You Trust Me? | Kim Taehyung

~10~

Nakon ovoga mi se ogadio život, ljudi, oružje. Sve mi se ogadilo! Jiyong je strijeljan ravno u srce. Moj brat je strijeljan ravno u srce. Voljela bih da sam umrla na istom mjestu na kojem je upucan. Možda je mrtav do sada, ko zna. Možda su i Scarlet i MJ mrtvi također. A šta ja radim? Sjedim u vozilu sklupčana, sa zamotanim ramenom i bratovim krvavim biljegom na obrazu. Trenutno me nije briga ni za šta osim za moje prijatelje.

Osjetila sam kako mi je neko stavio ruku na rame. Podignula sam glavu i ugledala Taehyunga - razlog moje patnje.

,,Pusti me!", udarila sam ga u ruku koju je stavio na moje rame. Odmah ju je sklonio.

,,Treba li ti maramica?", pitao me i uperio prst u krv na obrazu.

,,Ne treba mi ništa od tebe!"

Svukao je rukav košulje preko dlana i time krenuo da briše krv sa moga obraza - možda i posljednji biljeg moga brata. Oči su mi treperile dok sam gledala u njega. Bio je to i strah, i zadivljenost i mržnja. Ne znam šta da mislim o njemu.

Došli smo do Taehyungovog skrovišta. Tamo je bilo nekoliko prikolica. Njegov otac i on su imali posebne prikolice, dok su vojnici koji su ga štitili bili odvojeni u parove, pa je svakom paru dodijeljena po jedna prikolica.

Dok su svi ulazili u prikolice, ja sam sjela pored drva za potpalu, okruženih kamenjem. Nisu bili zapaljeni, ali barem nikoga tu nije bilo.

Čula sam kako se Taehyung i Jungkook raspravljaju, misleći da ih ne čujem.

,,I? Šta sad?", pitao je Taehyung.

,,Zašto mene pitaš?", iznervirano je rekao Jungkook.

,,Pa ti bi mi trebao znati reći šta da radim. Jungkook, gdje ti živiš? Ispod kamena?"

,,Ne. U govnarskom Willowdale-u. Eto gdje živim. Muka mi je od vlastitog života ovdje. Jedva čekam da uništimo Onryx."

Trnci su mi prošli korz tijelo onda kada sam čula.

,,Idi pitaj je kako je."

,,Izvini gospodine, ona nije moja briga", Taehyungov duboki glas se razlegao okolicom.

,,Ma goni se! I ti si mi neki vojskovođa!"

Zaronila sam glavu u koljena i razmišljala šta da radim i kako da pobjegnem. Neko me potapšao po ramenu - Jungkook... Ipak je poslušao Taehyunga. Nije Taehyung sprdnja, moram da priznam. On je ipak jedno od glavnih imena Willowdale-a.

,,Djevojko!", dozvao me.

Pogledala sam u njegovo savršeno oblikovano lice... Zašto su svi tako predivni u poređenju sa Onryx-đanima?

,,Šta želiš od mene?"

,,Ja osobno ništa ne želim od tebe, no gospodar Taehyung želi."

,,Ne gledaj me tako. Plašiš me."

,,Izgledam li kao da me zanima?", bio je ravnodušan svo vrijeme. Čučnuo je pored mene.

,,Odmakni se! Previše si blizu!", ispružila sam jednu ruku ispred sebe

,,Skini jaknu."

,,Molim?"

,,Skini jaknu, rekao sam."

,,Zašto bih to uradila?"

,,Neću ponavljati tri puta."

Skinula sam jaknu, ostavši u samo bijeloj majici. Nije odvajao pogled od moga ramena.

,,To izgleda kao gadna rana", opipao je krvavi zavoj. Krv je već izbila na površinu.

,,Baš ti nešto znaš!"

,,Ja sam vojni doktor", krenuo je odmotavati zavoj, ,,i ovo mi izgleda kao prostrijeljena rana. Je li ti prošlo?"

,,Šta mi je?"

,,Je li ti metak prošao kroz stražnji dio?", rekao je to na način da ga mogu razumjeti.

,,Ne znam. Mislim da jeste."

Potpuno je sklonio zavoj i gaze.

,,Ovo je užasno previjeno. Kakve vi buranije imate od doktora."

,,Nemamo mi vojne doktore. U ratu nas liječe ljudi sa kursem prve pomoći."

,,Jadno", opipao je ranu bez zavoja, zaprljavši ruku mojom krvlju:,,Ovo je prošlo kroz stražnji dio. Metak nije potpuno izvađen. Pođi sa mnom."

,,Nigdje ja ne idem!"

,,Jesam li te zamolio ili naredio?", prostrijelio me istim gladnkm pogledom.

Nisam imala izbora. Krenula sam prema nekoj bijeloj prikolici za medicinskim križem.

Sjela sam na stolicu, dok je on stavljao rukavice.

,,Skini majicu."

Zacrvenila sam se i obgrlila samu sebe rukama:,,Zašto bih?"

,,Želiš li ostati bez ruke sa otvorenom ranom? Ne mogu ti je očistiti preko majice."

,,N-ne..."

,,Prema tome, skini majicu. Ne brini, do sad sam i porodio mnogo žena. Mlada si, predpostavljam da nosiš nešto preko grudi."

Puhnula sam i nevoljko svukla majicu.

,,Tako. Ako se bojiš fizičkog kontakta sa momkom, onda se strpi pola sata. Moram ti ovo dobro očistiti."

Sljedećih pola sata sam provela jaučući i siktajući dok mi je Jungkook čistio i previjao zagnojenu, prostrijeljenu ranu. Jako je boljelo od asepsola i joda kojeg je koristio da dezinficira rupu kojeg je metak načinio.

,,To je to. Drži!", bacio mi je neku ogromnu sivu majicu, ,,Tvoja je krvava i poderana. Za sada možeš nositi moju."