Do You Trust Me? | Kim Taehyung

~11~

,,Idi u prikolicu", rekao mi je perući krvave instrumente kojima mi je izvadio metak i gnoj iz ramena.

,,Kakvu prikolicu?"

,,Taehyungovu."

,,Ja sa tim mamlazom ne želim da imam ništa! Ne želim ni da ga gledam!"

,,Ti si stvarno tvrdoglava. Budeš li se opirala, ne čeka te dobro."

,,Zašto me nisi ubio nekim nožem odavdje? Zašto? Zašto mi ne olakšaš i slažeš da se rana zakomplikovala ili nešto?"

,,A je li?", prostrijelio me pogledom.

Zlobno se nasmijao, uzeo nož za operaciju i krenuo da mi se približava. U meni je drhtala svaka kost, svaki mišić... Čini se da će me poslušati.

Skroz mi se približio, nosevi su nam se dodirivali, a nož je bio na milimetar od mojih prsa. Stisnula sam oči čekajući da sve završi i da odem bez brige, ali se on samo zakikotao.

,,Slušaj me, Soo Min... Kada bih te ubio, Taehyung bi ubio mene. Ja baš volim živjeti, gledajući tvoje ljude kako umiru jedan po jedan."

,,Ti nemaš dušu!"

,,Imam, samo je okamenjena onog dana kada su Onryx-đani ubili moju porodicu."

,,U-ubili?"

,,Da. Ona vaša Mishil je ustrjelila moju majku i još jednu ženu... Pomagala joj je za vrijeme poroda. Bio sam tu svo vrijeme i vidio svojim očima. Od tada mrzim Onryx. Ubili su dvije nedužne žene. Kolika budala ti možeš biti da narediš ubistvo porodilje i žene sa malenim djetetom."

,,Moja mama."

,,Šta?"

,,Moja mama je ta žena koja se porađala."

,,Da, sjećam se. Rekla je da se beba zove Soo Min. Istrčao sam napolje, gdje je bio dječak mojih godina. Plakao sam i rekao da je ona ženturača ustrijelila moju mamu. On je počeo da plače i rekao da je i njegove mama unutra."

,,Ti si poznavao moga brata?"

,,Jesam. Čitav rat smo prebrodili zajedno. Zato sam ti dao da nazoveš pomoć. Da je bio neko drugi, ne bi mi bilo žao. Gotovo sam sam došao da mu pomognem, ali bi me gradonačelnik ubio."

,,Ja... Ja nisam znala... Žao mi je, Jungkook..."

,,Uredu je. Onoga momenta kada je strijeljan, ja i Jiyong smo napravili naš znak rukama u znak obećanjam. Obećao sam da ću te štititi", napravio je znak koji je rekao, ,,Misliš li da bi on pustio da te odvedu i rekao da ideš, da nije vidio mene?"

Upravu je. Jiyong je bio neobično smiren. Rekao mi je da odem i da ga pamtim samo po lijepom. Nije mi rekao da bježim. Nije mi rekao da sklonim.

,,Slušaj, ja možda jesam hladan i odbojan, ali moraš da znaš da dok god sam živ, i ti ćeš biti. Samo se drži mene, ali ne dopusti da Taehyung zna za našu povezanost."

,,Uredu."

,,Sada idi. Ne brini - Taehyung ti neće nauditi sve dok mu ne dadneš povoda za to."

Izašla sam iz medicinske prikolice i krenula prema Taehyungovoj. Potpuno sam propala u Jungkookovoj majici koja je mirisala na mješavinu asepsola i jakog muškog parfema.

Pokucala sam na vrata. Taehyung je otvorio.

,,Oho! Vidi koga to imamo! Je li te izliječio?"

,,Da."

,,Zašto nosiš njegovu majicu?"

,,Moja je izderana."

,,Dakle vidio te bez majice?"

,,Da."

,,Zadaviću ga!", namrštio se.

,,Smiri doživljaj!", odjednom sam se krenula ponašati zaštitnički prema Jungkooku, ,,On je doktor i stotinu puta je vidio gole ljude, a ja nisam bila gola, zato me radije pusti da uđem!"

Odmaknuo se da bih ušla i zatvorio vrata za mnom. Prikolica je bila baš lijepa.

,,Sjedi!", pokazao je na sećiju pored TV-a. Poslušala sam ga.

Izvadio je dvije šolje iz viseće i stavio vodu da proključa u kuhalu. Ubacio je filtere čaja u šolje i prelio vodom.

Stavio je jednu šolju ispred mene na sto:,,Hibiskus je dobar da se smiriš."

Zatim je otišao do frižidera i izvadio tart.

,,Želiš li?", upitao me, ,,Seokjin ih je pravio."

,,Ko je to?"

,,Jedan od mojih sluga."

Sluga? To tako gadno zvuči. Međutim, bila sam gladna kao vuk. Sumnjam da će mi tart pomoći da smirim glad, ali dobro.

,,Dobro. Želim jedan."

Jela sam tart i pila čaj šuteći. Nisam htjela da pričam. Taehyung je bio u pravu - hibiskus stvarno smiruje.

,,Boli li te ruka?"

,,Malo."

,,Nadam se da te Jungkook izliječio kako treba."

,,Jeste."

Neko je pokucao na vrata. Taehyung je otvorio. Bio je to neki momak koji je nosio hranu.

,,Hrana", rekao je.

,,Hvala Seokjin. Jesi li podijelio momcima?"

,,Idem. Prvo da dam vama, dok je vruće."

Zatim je otišao. Taehyung je zatvorio i pred mene stavio vrelu kutiju. Otvorila sam i vidjela jajangmyeon, salatu i kimchi. Bila sam STVARNO gladna.

,,Jedi. Znam da si gladna", dao mi je štapiće.

Počela sam da jedem jako brzo, ne obazirući se na manire. Taehyung sigurno ne razumije kako je živjeti na tabletama za snagu i kašama od bilo koje žitarice.

Taehyung je upalio TV, nakon što smo dovršili jelo. Nije bilo voditelja, nego samo grb države i slike ubijenih. Ubijeni ljudi iz Willowdale-a su imali crvenu pozadinu iza slike, a Onryx-đani plavu.

Završili su sa slikama mrtvih iz Willowdale-a. Ispod svake slike je pisalo ime, prezime, godine i klasa.

Krenule su slike osoba iz Onryx-a. Bilo je dosta poznatih lica ljudi sa kojima nikada nisam imala normalan razgovor. Sve je bilo uredu dok nisam ugledala crvenokosu curu, razrokog dječaka i srebrenokosog momka.

"Ahn Sang Mi, 18, C", "Kim Myungjun, 17, D", "Kwon Jiyong, 22, A"... To su bili podaci koja su pisala ispod... Posljednje pojavljivanje... Posljednji pozdrav...