Why me? [J.JK. FF]

5. Poglavlje

Mahnula sam Jiminu i okrenula se. Vidjela sam Rose koja se neugodno nasmiješila. Polako sam krenula prema njoj. „Hej..." obje smo promrmljale. Udahnula sam i pogledala je u oči. „Sve je okej... razumijem..." rekla je i nasmiješila se. „Hvala ti." Zagrlila sam je. „A ostale cure?" upitala sam je. Dignula je ruku i prstom pokazala na njih. Pogledala sam ih i one su mene. Polako su isto došle te smo se pomirile. Sarkastično sam se nasmiješila. „Sigurno ovo nema nikakve veze s mojim ocem?" pogledala sam ih. „Kad ti kažemoo, neee! Jednostavno si nam falila, baš si nam dobro prisjela hahah." Rekla je Lisa. Slatko sam se nasmiješila te smo se grupno zagrlile. Na putu prema učionici sam lagano dotaknula Jennie. „Moram ti nešto reći..." rekla sam pomalo ozbiljno. „Idemo na wc." Rekla je te me povukla. Ostale cure su nas zbunjeno gledale. „Što je?" upitala je kada smo ušle u kupaonicu. Gutnula sam. „Jučer sam bila u gradu." „Oh, po prvi put? Pa to je super!" rekla je veselo. Pogledala sam u pod. „Što? Nije ono što si očekivala?" dala je ruku na moje rame i pogledala me. „Ne, nije stvar u tome već... srela sam Jungkooka..." promrmljala sam. „Aha...i?" „Pa ništa...pričali smo i..." slegnula sam ramenima. „Sviđa ti se, jel da?" njezino pitanje me šokiralo. „Uh, hahah štaa? Neee!" „Ma neeee uoopće... molim te Xan, nisam glupa..." lagano se nasmiješila. Pogledala sam u stranu. „Samo ne želim da patiš zbog njega..." rekla sam tiho. „Hej, ti ćeš na kraju patiti, ne ja. Ja sam navikla biti samo njegov stalker haha, a uostalom... znam da između mene i njega neće nikada biti ništa tak da... tak da mislim da...ako on to želi, da biste vas dvoje trebali bit zajedno." Pogledala sam je u oči. „N-nne..." promrmljala sam. Nasmiješila se od uha do uha i zagrlila me. „Oooo daa!!" izderala se. Zazvonilo je zvono. „Ajmo, imamo kemiju i too s Jungkookijem." Rekla je i namignula mi. Zakolutala sam očima. „Stvarno mi ga sam tak prepuštaš? To mi nekako nema smisla..." rekla sam. Izdahnula je. „Rekla sam ti, on ne vidi ništa u meni... tako da...ja iskreno samo gubim vrijeme na njega i čekala sam da više dođe nekakva cura koja će mu se svidjeti." „Ali zašto si se onda naljutila na mene?" „Imala sam loš dan i sve to...i onda kada sam vidjela da sjediš s tim likovima... bojala sam se da ću te izgubiti..." „Mene??" „Da..." rekla je i pogledala me u oči. Nasmiješila sam se. „Nikada." Zagrlila sam je.

„Gdje ste dosad?" upitala nas je Rose kada smo se došuljale do svojih mjesta. „Xhantippe i Jennie... kasnite!" rekla je učiteljica i dalje pisajući po ploči. Kada je završila s pisanjem, okrenula se i gledala nas. Neka baba stara. „Ispričavamo se." Rekla je Jennie. „Znate kakvo je pravilo kada se kasni kod mene na nastavu ne?" Jennie je izdahnula. „Usmeno ispitivanje..." promrmljala je. „Tako je." Rekla je učiteljica i vragolasto se nasmiješila. „Oprostite profesorice, ali znate kakvo je pravilo kod mog oca?" pogledala sam je s laganim smiješkom. Profesorica se zagledala u mene kao da razmišlja. Gutnula je. „Sjednite. Neka se ovo više ne ponovi." Jennie me pogledala s ogromnim smiješkom. „Daamn." Pogledala me Rose sa smiješkom. Slegnula sam ramenima i smješkala se kao kreten. Slučajno sam pogledala u stranu i vidjela Jungkooka kako me gleda. Nije imao nikakav izraz lica. Lagano sam mu se nasmiješila, a on je pogledao u stranu. Čudno...

„Hej." Povukla sam Jungkooka za rukav na hodniku. Okrenuo se. „Oh, hej." „Umm... jel sve okej?" upitala sam ga pomalo nesigurno. „Da, zašto?" Slegnula sam ramenima. „Samo...ne znam... čudno si me pogledao pod kemijom pa sam mislila da se nešto ljutiš na mene...ili..." pogledala sam njegovo lice. Na desnoj strani je imao lagani ožiljak. „Omg! Jel ti moj otac nešto napravio!??!" izderala sam se i lagano dodirnula njegov ožiljak. Odmaknuo se i nervozno nasmiješio. „Haha, Xan, sve je okej! Nije ništa bilo..." rekao je. „Sigurno?? Odakle ti to onda?" „Mah, moja sestra ima dugačke nokte pa... znaš kak to ide." Počeškao se po glavi. „Aahaaaaaa ee onda sve razumijem. Tak je i kod mene i brata." Rekla sam sa smiješkom. „Imaš brata?" upitao je. Kimnula sam glavom. „Taehyung. Ima 9 godina, tak da je derište malo hahaha. A tvoja sestra?" „Uhh moja sestra....emm.." prekinulo ga je zvono. „Uh, mislim da bih trebali ići heh..." rekla sam. Kimnuo je glavom. „I bez brige, sve je okej." Namignuo mi je. Nasmiješila sam se i otišla.