Why me? [J.JK. FF]

12. Poglavlje

„Hej, jesi vidjela Jungkooka?" upitala sam Seulgi. Slegnula je ramenima u znak da ne. „Možda je u sobi." Promrmljala sam te krenula na kat. Lagano sam otvorila vrata i vidjela ga da priča na mobitel. Bio je okrenut leđima pa me nije vidio. Nasmiješila sam se i nalegnula na zid gledajući ga. „Ubili su je?!" odjednom se izderao. Zinula sam, ali mu i dalje nisam dala do znanja da sam iza njega. Izdahnuo je i prošao rukom po kosi. „Dobro... da, dobro plan se ne mijenja? ...Dobro... da sve je okej ovdje...da bez brige imam sve pod kontrolom!" zvučao je živčano. „Dobro...da javit ću ti..." rekao je i poklopio. Izdahnuo je i gledao ispred sebe. „Ekhrm..." Brzo se okrenuo. „Xan?? Nisam te primjetio..." rekao je i dalje gledajući nesigurno u mene. „Tko je to bio?" upitala sam znatiželjno. Slegnuo je ramenima. „Koga su ubili? Šta se dogodilo?? Bio si napet...omg jel moj otac nešt napravio?!?" „Nee, nee..Sve je okej, bez brige." Forsirano se nasmiješio. „To je bio Chanyeol, pričali smo oo...o..o igrici..." rekao je, ali mu i dalje baš nisam vjerovala. „Okej, šta god..." slegnula sam ramenima i pogledala u pod. „Ali ako se išta do..." „Iznenađenje!" izderao se gledajući me u oči. „Šta?" pogledala sam ga zbunjeno. „Izdenađenje. Obećao sam ti ga!" rekao je i nasmiješio se. Otišao je do kreveta na kojem je ležala marama. Uzeo ju je i došao do mene. „Smijem?" upitao me i smiješkao se. Kimnula sam glavom i nasmiješila se. Zavezao mi je maramu preko očiju da ništa ne vidim. „Dođi." Uhvatio me za ruke te me počeo vući nekuda. „Pazi tu su stepenice." Upozorio je. „Jel mi nisi mogao staviti maramu kada smo sišli haha?" „Nope!" čula sam ga kako se smijulji. Izašli smo van te me vodio nekud. „Kuda to idemo dovraga??" upitala sam pomalo nesigurno. „Vidjet ćeš." I dalje je nastavio biti misteriozan. Hodali smo neko vrijeme i već su me noge počele bolit. „Kolko još??" upitala sam kao neko razmaženo derište. „Evo nas!" veselo je rekao. Skinuo mi je povez s očiju...

Jin POV

„Gospodine, pretražili smo gotovo cijeli Seoul, a njoj nema ni traga..." govorio je Namjoon dok sam gledao kroz prozor. „Što je s ono dvoje? Jesu oni išta pronašli?" upitao sam. „Nisu nam ništa javili..." rekao je, a ja sam izdahnuo. „Gospodine, svi najbolji agenti je traže, pronaći ćemo je..." rekao je, a ja sam ljutito nasrnuo na njega. Uhvatio sam ga za ovratnik i približio sebi. „Nemoj mi govoriti da je traže najbolji agenti, jer da su najbolji onda bi je već pronašli! Kako je moguće da još uvijek nisu pronašli obično dijete koje je jedva dva puta bilo u gradu?!?! Ha?!?!!!? Odgovori mi!!" derao sam mu se u lice. Krenuo je nešto odgovorit, ali ga je kucanje na vratima prekinulo. „Da!" živčano sam rekao. Wendy je zavirila. „Trebala bih razgovarati..." rekla je. „Uđi." Rekao sam smireno i pustio Namjoona. Udahnula je. „Mislim da znam gdje bi Xan mogla biti..." rekla je pomalo nesigurno. Dignuo sam obrvu čekajući da nastavi. „Kod moje obitelji..." promrmljala je. „Nemoguće." Rekao sam. „Ona ni ne zna gdje stanuju. Nikad joj nismo o njima baš nešt pričali." „Jine, u današnje vrijeme se sve sazna! Xan nije glupa!" rekla je gledajući me u oči. Izdahnuo sam i okrenuo se prema Namjoonu. „Jeste pregledali ako je kod svojih prijateljica?" „Jesmo gospodine, ne znaju ništa o njezinom nestanku." „Što je s onim njezinim..?" upitao sam. Namjoon je pogledao u pod. Izdahnuo sam. „Provjerite tog lika i provjerite obitelj Kang..." rekao sam. Namjoon je kimnuo glavom i brzim korakom izašao. Izdahnuo sam i sjeo za radni stol. Wendy je sjela nasuprot mene. „Mislim da smo oboje znali da će se ovo kad tad dogodit..." rekla je igrajući se svojim noktima. „Da,samo...samo...ne sad..." rekao sam gledajući u stol. Pogledala me upitno. Pogledao sam je nesigurno u oči. „Ma...ma ne želim da se još više brineš..." „Šta? Šta je bilo???" „Ma ništa..zaboravi, reći ću ti kada budem siguran da je Xan na sigurnom..." rekao sam i pogledao u stranu. Izdahnula je i krenula prema vratima. „Sanjala sam da je kod mojih..." promrmljala je i izašla...

Xan POV

Vrištala sam. Vrištala sam od sreće. „Jungkook!! Ti si najbolji dečko ikaad!!!" izderala sam se i skočila na njega da ga zagrlim. Gledao me malo šokirano, a onda se počeo zadovoljno smiješkati. „Nisam mislio da će ti se ovo tak jako sviđat..." pogledao me. „Jungkook, znaš da sam ja luda za filmovima! I u romantičnim filmovima je ovo....je ovo taakooo romaantičnooooo!!!" izderala sam se. Pogledao me zbunjeno sa smiješkom. „Pa dođi onda." Rekao je i sjeo na deku. Oko nas je bilo drveće s ružićastim laticama. I kad god bi vjetrić zapuhao, oboje bismo bili obasipani njima. „Izvooli." Dao mi je tanjur i iz košare izvadio sendviče. „Awwwww so cuuteee..." nisam mogla doći k sebi. „Seulgi mi je pomogla." Rekao je zadovoljno. „Vidim da ste si vas dvoje dobri ha?" pogledala sam ga. Slegnuo je ramenima. „Seulgi ti želi sve najbolje pa mi je dala ideju za ovo." „A ti ne želiš?" pogledala sam ga upitno. „Hahaha, Xan ja bi i život dao za tebe!" rekao je i poljubio me. „Volim te!" odjednom je izletjelo iz mene. Nasmiješio se. „Znam." Rekao je i počeo jesti. „Znam"?!?! zar sam to zna reći?!?! Odjednom sam se prestala smijati te sam isto krenula jesti. „Šta, nije dobro?" upitao je kada je skužio moju facu. „Ne, ne super je." Fejk sam se nasmiješila. Nakon nekog vremena, oboje smo ležali na deci i gledali nebo. „Xan?" odjednom je upitao. „Hm?" Odjednom je ustao i pogledao me u oči. Iz košarice je nešto izvadio. „Iako smo već ono...svima rekli da smo u vezi... ja te nikad nisam ono officialy pitao... i zato..." ustala sam i okrenula se prema njemu. Dao mi je crvenu ružu. „Xan, hoćeš li biti moja cura?" upitao je gledajući me duboko u oči. Nasmiješila sam se. „Da!" veselo sam rekla te smo se zagrlili i poljubili. „Imam još jedan prijedlog." Rekao je. Holy shit, neće me valjda sad pitat ak ću se udat za njega. „Pobjegnimo zajedno." Izbrbljao je. „Št...šta..?" pogledala sam ga. „Pobjegnimo iz ovog pakla...zajedno..." „Kuda??" „Bilo gdje...Amerika, Europa...ma što se mene tiče može i Antarktika! Samo da sam zajedno s tobom." Zinula sam. „Uhhh ovaj..." pogledala sam u stranu razmišljajući. Kimnula sam glavom. „Da, pobjegnimo... i to večeras.." rekla sam gledajući ga u oči. Kimnuo je glavom i još jednom me poljubio. Oboje smo ustali te krenuli natrag. Kada smo došli, pred kućom su bila parkirana dva crna auta. Odjednom je kao neka strijela prešla mojim trbuhom. „Holy shit..jel to??" Jungkook je započeo. „To je auto mog oca..." rekla sam gledajući šokirano.