Why me? [J.JK. FF]

9. Poglavlje

Ležala sam na krevetu i razmišljala. Ne mogu više ovako. Pobjeći ću od kuće. I to večeras. Udahnula sam i napisala Jungkooku poruku.

Xan: Hej, možemo li se naći dns?

JK: ofc, gdje?

Xan: svejedno

JK: na mjestu gdje sam ti, recimo spasio život? ;)

Xan: ok, može...

Odložila sam mobitel na ormarić i ispod kreveta izvukla ruksak. U njega sam utrpala potrebne stvari. Obukla sam jaknu i stavila ruksak na ramena. Pogledala sam se u ogledalo i kimnula glavom sama sebi. Otvorila sam prozor. Ispod prozora je bio krov pa sam prekoračila i stala na njega. Polako sam hodala do kraja. Zatim sam pogledala dolje i ispod je bio travnjak. Pogledala sam uokolo u slučaju da me netko promatra, ali nije bilo nikoga. Skočila sam i malo zajaukala, jer sam se malo nabila. Protresla sam nogama i polako krenula prema kapiji. Čudom nije bilo nikakvih zaštitara. Otvorila sam vrata bez problema i počela trčati kao da me neka divlja životinja lovi.

Jin POV

Bio sam u uredu i razgovarao sa zaštitarima. Namjoon je bio pored mene. „Jesi siguran da je to on?" upitao sam ga. Kimnuo je glavom. „100% šefe. Trebali bismo nešto poduzet u vezi toga...inače...inače to neće dobro završit." Rekao je. Pogledao sam zamišljeno u stranu. „Lik je nemoguć...koliko god puta ga se riješimo, on se uvijek vrati!" rekao je jedan od zaštitara. Pogledao sam ga. „E pa onda se potrudite da je ovo zadnji put!!" povisio sam ton. „Nađite njegovu slabu točku! Svatko je ima!!" rekao sam i lupio šakom o stol. „Bez brige šefe, riješit ćemo ga se što je prije moguće." Rekao je Namjoon. Pogledao sam ga u oči. „Nadam se..." rekao sam. Naklonili su se i izašli. Izdahnuo sam i sjeo za stolicu. Gledao sam u zid i razmišljao. Iako...bilo je to pomalo teško jer mi je Xan stalno dolazila u misli. Polako sam ustao i krenuo u njezinu sobu. Pokucao sam par puta, ali nitko nije odgovarao. „Ignoriranjem nećeš ništa postić!" izderao sam se. Ponovno sam pokucao, ali nije bilo odgovora. Otvorio sam vrata, ali zastao. Možda spava ili se kupa... a i mislim da me trenutno ne želi vidjet... Izdahnuo sam i zatvorio vrata. „Oprosti mi..." promrmljao sam i otišao...

Xan POV

„Ček, ovdje je ono parkiralište gdje me Jimin ostavio... Znači ja trebam ići...ovuda.." pričala sam sama sa sobom dok sam pokušavala pronaći mjesto sastanka s Jungkookom. Došla sam do staze i vidjela ga preko puta ceste. Krenula sam prema njemu,ali je rukama pokazao stop. Pogledala sam ga zbunjeno. Prstom je pokazao na zebru. „Ahaaa!" rekla sam veselo te otišla do zebre. Auta su mi stala te sam brzim korakom prešla cestu i zagrlila Jungkooka. Poljubio me u čelo i još čvršće zagrlio. „Kak to da te otac pustio?" upitao je kada smo se prestali grliti. Pogledao je moj ruksak. „I čemu ruksak?" „Emm...ovaj...da..." udahnula sam i počeškala se po glavi. „Pa...pobjegla sam od kuće..." rekla sam gledajući u pod. Zinuo je. „Zašto?!?!" upitao je šokirano. „Jer ne mogu više biti u tom paklu Jungkook! Nemaš pojma kak je to imati oca koji želi sve kontrolirat!" Gutnuo je i pogledao u stranu. „I što sad?" upitao je nakon nekoliko sekundi tišine. „Pa...mislila sam...ako bih mogla prespavati kod tebe..." rekla sam sramežljivo. Ponovno me pogledao i raširio oči. „Uh, oprosti, ali to ne dolazi u obzir..." „Zašto??" „Umm, jer..jer moji nisu baš..ono..druželjubljivi..pa..." rekao je gledajući u pod. „Ma super..." promrmljala sam. „A ništa...onda ću prespavat u hotelu..." rekla sam. „Sama??!" „Da, zašt ne?" „Ne znam...ne sviđa mi se ta ideja da si sama..." rekao je gledajući me. Slegnula sam ramenima. „Mogu se brinut sama za sebe..." Sarkastično se nasmiješio. „Nisam u to ni sumnjao." Rekao je, a ja sam zakolutala očima. Izdahnuo je i stavio ruke na bokove. „Bi li bilo čudno da prespavam s tobom? Mislim..jer...ono...stvarno ne želim da si sama...." zamuckivao je. „Pa jesam li ja tvoja cura ili ne?" upitala sam ga sa smiješkom. Pogledao me u oči. „Pa valjda jesi." Rekao je sarkastično. Lupila sam ga u rame, a on se počeo smijati. „Dođi, znam jedan dobar hotel." Rekao je i uhvatio me za ruku.

Jungkook POV

Ušli smo u sobu. Bila je moderna i lijepa. Jedino... oči su nam se zaustavile na bračnom krevetu. „Uh..spavat ću ja na podu..bez brige." Rekao sam. „Ne, ne nema potrebe...ja ću..." rekla je. „Ma ja ću, bez brige." Rekao sam i nasmiješio se. Kimnula je glavom i odložila ruksak na ormarić. Bilo je već polako kasno pa je legla na krevet i gledala u strop. Ja sam bacio svoju jaknu na pod i legnuo. Oboje smo ležali u tišini dok njezina glava nije izvirila iz kreveta. Pogledala me. „Ne mogu spavat znajući da netko spava na podu pokraj mene." Rekla je. Nisam znao šta da kažem pa sam se samo nasmiješio. Pogledala je u stranu i zagrizla usnicu. „Pa...dođi..tu...na krevet..." rekla je pomalo nesigurno. „Mislim da tako pogotovo nećeš zaspati, jer će ti bit neugodno." Rekao sam. Kimala je glavom za ne. „Molim te...tu dođi." Rekla je. Izdahnuo sam i ustao. Pomaknula se u stranu te sam legnuo pokraj. Oboje smo ponovno gledali u strop. „Šta misliš, kolke su šanse da me otac pronađe?" upitala je. „110%" odgovorio sam kratko. Izdahnula je i okrenula se prema meni. „I kada me pronađe...nikad se više nećemo vidjeti..." rekla je tiho gledajući me. Okrenuo sam se prema njoj i nasmiješio se. „Neće me tvoj otac spriječiti od toga da te ne vidim." Rekao sam. Približila mi se. „A da?" rekla je sa smiješkom. Kimnuo sam glavom i približio joj se. Sada smo doslovno bili priljubljeni jedno uz drugo. „Da. Jer ti si zauvijek moja." Rekao sam i poljubio je. Zagrlila me te smo zaspali zagrljeni.

Jin POV

„Kako to misliš nema je?!" izderao sam se. „Nema je u sobi gospodine...sve sam pretražila..i..i na kameri se vidi kako bježi..." rekla je Sana gledajući u pod. Stisnuo sam šake. „Kako si mogla dopustiti da pobjegne?!?!?" izderao sam se, a ona se trznula. „Jako mi je žao gospodine!" rekla je. Nasuzile su joj se oči. Prošao sam rukom preko kose. „Šta stojiš tu?!?! Pronađi je!! Želim da je ti i Jimin pronađete!!" izderao sam se, a ona je kimnula glavom i brzim korakom izašla iz ureda. Sad mi je sve jasno. Zato Xan nije otvarala vrata. Pa dobro onda...ako ćemo se ovako igrati...onda ću se očito morati postrožit...