Why me? [J.JK. FF]

10. Poglavlje

Probudila sam se i pored sebe vidjela Jungkooka. Nasmiješila sam se gledajući njegovo lice. Prstom sam lagano mazila njegov obraz. „Kookie..." rekla sam tiho, a on je polako otvorio oči i nasmiješio se. „Dobro jutro ljepotice." Rekao je i poljubio me. „Jutro Kookie." Rekla sam i ustala. „Kud ćeš?" upitao je razočarano. „Moram se spremit i gibat odavde što prije. Čak mi je sumnjivo da me otac već nije pronašao..." rekla sam uzimajući stvari iz svog ruksaka. Jungkook je izdahnuo i uzeo svoj mobitel. Dok sam bila u kupaonici, čula sam kako me zove. Brzim korakom sam dojurila do njega. „Što je?" „Moraš ovo vidjet..." dao mi je svoj mobitel. Pogledala sam i na ekranu je bila moja slika. Vijesti su objavili da sam nestala. „Fuck..." promrmljala sam. Ustao je. „Očito moramo što prije otići odavde. Neka ideja kuda?" pogledao me. „Moja...moja mama sigurno ima roditelje... mislim da žive nedaleko od Seoula." Rekla sam. „Misliš?" pogledao me u oči. „Pa...nikad ih nisam zapravo upoznala...sam znam da negdje imam baku i dedu.." počeškala sam se po glavi. Pogledao je u stranu i zagrizao usnicu. Vjerojatno je razmišljao. „Dobro, snaći ćemo se nekak." Rekao je pozitivno. Kimnula sam glavom. „Si spremna?" upitao me, a ja sam zgrabila ruksak i kimnula glavom.

Vozili smo se uokolo i svaki put kada bi naletjeli na nekoga, pitali bi ga ako zna gdje živi obitelj Kang, jer tako mi se mama prije prezivala. Vozikali smo se sve dok nismo došli do neke mirne ulice. Bila je prekrasna. Baš kao u filmovima. „Gle, stani da pitamo ovog lika!" rekla sam pokazivajući prstom čovjeka koji je bio ispred svoje kuće. „Dobar dan! Oprostite...ali znate li možda ako ovdje u blizini živi obitelj Kang?" Čovjek je pogledao u stranu zamišljeno i kimnuo glavom. „Ona kuća, na čošku." Rekao je. Zahvalila sam se te smo krenuli prema kući na čošku. „Jesi sigurna u ovo?" upitao me je kada smo parkirali. Kimnula sam glavom. „Sigurna sam da će nam pomoći kada im kažem tko sam..." „Da, ali...postoji više obitelji Kang...možda ovo nije ta koju tražimo..." rekao je. „Znam...ali vrijedi pokušat ne?" pogledala sam ga u oči. Izdahnuo je i kimnuo glavom. Izašli smo te sam pozvonila na vrata. Nakon par sekundi je otvorila neka mlada ženska. „Da?" upitala je gledajući nas WTF pogledom. „Ovaj, obitelj Kang?" upitala sam. Kimnula je glavom. „Ovaj...ja sam...em..." „Tko je na vratima?" došla je neka starija ženska. Pogledala me i raširila oči i usta od šoka. „Ne mogu vjerovat..." promrmljala je šokirano. „Mama, tko su ovi? Poznaješ ih??" upitala je mlađa ženska. „Izgledaš baš kao ona...baš kao svoja majka..." rekla je gledajući u mene. Lagano sam se nasmiješila znajući da sam konačno pronašla ljude koje sam tražila. „Seulgi..ovo je...ovo je Xhantippe...tvoja nećakinja." Rekla je. Mlađa ženska, tako zvana Seulgi me pogledala i zinula. „Sereš..." rekla je tiho i šokirano. Starija ženska ju je pogledala i zakolutala očima. „Kako si dospjela ovamo?" upitala me starija žena. „Pobjegla sam...on mi je pomogao." Rekla sam i pogledala na Jungkooka koji se pomalo nervozno nasmiješio. Starija ženska je pogledala uokolo nervozno. „Uđite brzo! Nadam se da vas nitko nije pratio..." rekla je. Brzo smo ušli. Zaključala je vrata, a Seulgi nas je odvela u dnevni boravak. „Dakle... nećakinja ha?" pogledala me Seulgi. „Pa i ličiš na Wendy moram priznat..." rekla je gledajući me od glave do pete. Zatim je pogledala Jungkooka i nasmiješila se. „A to ti dečko ha?" upitala je. Jungkook i ja smo se pogledali. „Da." Rekla sam kratko gledajući ga u oči. „Zanimljivo... iako...mislim da si glupa što si ga uvalila u to svoje govno sad..." rekla je, a ja sam je upitno pogledala. „Sve si nas uvalila...kad nas tvoj tako diiivnii otac dohvati sve... bit će svega..." rekla je. Gutnula sam i pogledala u pod. Jungkook me uhvatio za ruku i lagano stisnuo. „Baš me briga što će mi njezin otac učinit...meni je bitno samo da ona bude sretna." Rekao je gledajući me. Seulgi se sarkastično nasmiješila. „Oh kako divna ljubavna priča. Mora da ćete završit kao Romeo i Julija, a ja ću bit onaj svećenik." Rekla je. „Dosta Seulgi!" došla je moja baka. Donjela nam je sok i kolače. „Molim vas, jedite. Sigurno ste gladni." Rekla je sa smiješkom. Sjela je pokraj Seulgi. „Xhantippe, ne moraš se ništa brinuti. Ovdje s nama ste sigurni i možete ostati kolko god želite!" rekla je sa smiješkom. „Hvala ti!!" rekla sam. Došlo mi je da skočim i zagrlim je, ali nisam. „Šta to smrdi?" upitala je Seulgi. Svi smo je upitno pogledali. Jungkook se malo zacrvenio. „Ja nisam promijenio odjeću od tko zna kad..." rekao je. Seulgi je izdahnula. „Dođi možda nađem nešt za tebe, jer stvarno ne mogu disat." Rekla je, a Jungkook je otišao za njom. Baka i ja smo ostale same i bila je neugodna tišina. Ja sam gledala uokolo, ali sam i dalje osjetila kako me gleda. Gutnula sam i pogledala je upitno. Nasmiješila se. „Ništa..samo...nemaš pojma kolko dugo sam čekala ovaj trenutak...znajući da imam unuku...a ne smijem je vidjeti...jednostavno...." nasmiješila se ne znajući šta da kaže. „Kako si nas pronašla uopće?" upitala je. „Ne znam iskreno...posrećilo nam se očito.." Obje smo se nasmiješile. „Jedva čekam da vidim muževu facu kada te vidi!" rekla je. „Deda?" upitala sam. Kimnula je glavom veselo. „Wow...haha...kak bi onda tek bilo kada biste svog unuka upoznali?" rekla sam, a baka me šokirano pogledala. „Unuka? Ja imam unuka??" „Umm..da? Nisi znala?" kimala je glavom da ne. „Taehyung...ima 9 godina." Rekla sam gledajući u pod sa laganim smiješkom. On mi je zapravo jako nedostajao. „Ohh, tada sam izgubila sve kontakte s tvojom majkom..." rekla je malo tužno, ali se i nekakva ljutnja osjetila u njezinom glasom. Pogledala sam je upitno. „Seokjin joj je zabranio da se čuje s nama...jer navodno..to je kao opasno." Rekla je kolutajući očima. Kimnula sam glavom. „To i zvuči kao tata... njemu je doslovno sve opasno..." rekla sam. „Zato me i čudi kako si uspjela doći ovdje.." pogledala me očekujući da joj kažem cijelu priču. Izdahnula sam. „On...on želi kontrolirat moj život bako! I ja mu to neću dopustiti! I jednostavno...to me nekak razljutilo i...i ne znam...nekako sam uspjela pobjeći...nije nigdje bilo nikoga..vjerojatno je imao nekakav sastanak ili nešto pa...a i onda sam se našla s Jungkookom i on je rekao da će mi pomoći. Onda smo prespavali u jednom hotelu pa smo ujutro razmišljali kuda da idemo. I onda mi je jednostavno na pamet došla ideja da pronađem vas." Rekla sam. Baka se nasmiješila. „Ovdje si sigurna. I kao što sam rekla, ostanite ovdje što se mene tiče zauvijek!" rekla je. Ovoga puta se nisam mogla suzdržat te sam skočila i zagrlila je. I ona je mene. „Kakav je to zagrljaj bez mene?" čule smo Seulgi. Nasmiješila sam te sam ju isto zagrlila. „Jeez, treba i tebi neka nova odjeća..." rekla je, a ja sam se puknula smijati. Jungkooku sam pokazala vašu sobu, dođi da i tebi pokažem." Rekla je te sam krenula za njom. „Evo je." Rekla je. Otvorila je vrata te je taman Jungkook izašao van iz kupaone s omotanim ručnikom oko struka. „Oh fuck." Opsovo je te se brzo vratio u kupaonu. Ja sam se zacrvenila, a Seulgi je zaviždila. „Imaš dobar ukus." Rekla je. „Ehmm, hvala...ovaj...i ja bi se trebala okupat i presvuć i to sve..." rekla sam polako gurajući je van iz sobe. Nasmiješila se. „Okej, dođem po vas kada bude ručak, ok?" upitala je, a ja sam kimnula glavom i zatvorila vrata. „Sorry, sorry." Obučeni Jungkook je došao do mene i počeo me ljubakat po obrazima. Pogledala sam ga ozbiljno s prekriženim rukama. Udahnula sam. „Ah, a šta ću s tobom..." rekla sam sarkastično. „Čekat noć." Rekao je i pogledao me pervezno. „Daj bjeeež!" gurnula sam ga lagano te krenula u kupaonicu zaključavajući vrata za sobom.