Why me? [J.JK. FF]

8. Poglavlje

U ponedeljak u školi... Kada sam ušla u školu, u hodniku je bila gužva. Svi su bili okupljeni oko Rose i Jennie. Kada su me vidjele, pokušale su se probiti kroz gužvu. „Aaah, Xaan!! Ovo je ludnica!" rekla je Rose kada je došla do mene. „Šta se događa?" upitala sam. „Svi nas traže autograme i slike! Isprva je bilo cool, ali sada mi je već muka od tolko ljudi!!" rekla je Jennie. Nasmiješila sam se. „Autograme? Jer ste pjevale??" upitala sam. „Daa, video ima nekolko tisuća pregleda!" zinula sam. „Ček, a gdje su Lisa i Jisoo?" „Skrivaju se negdje... ajmo do razreda...." Brzim korakom smo krenule do učionice. Svi su nas gledali i slikali, neki su čak i vikali neke gluposti. Zalupile smo vratima i izdahnule. „Jesus...ovo je nemoguće.." rekla je Rose. Okrenule smo se i zinule. Shvatile smo da smo same u razredu s Tzuyu i njezinom ekipicom. „H-hej.." mahnula sam lagano i otišla do svog mjesta. Isto tako su Rose i Jennie. Cijelo vrijeme smo osjetile kako nas gledaju. Bila je neugodna tišina. Momo je nešt šapnula Tzuyu i ona se nasmiješila i pogledala u nas. „Dakle, kako je to biti slavan ehm...pjevač?" zadnju riječ je rekla sarkastično. Rose je zakolutala očima, a Jennie je rekla da super. „Znate, sada kada ste tako slavne, zašto ne sjednete onda danas pokraj nas u kantini?" rekla je. Nije se moglo pročitati ako se šali ili ne. „Jel to neka šala?" upitala je Jennie. „Haha,naravno da ne!" rekla je. „Shvatili smo da vi i niste tako loše...zar ne Xan?" upitala me Momo. Dignula sam obrvu. „Naravno..." odgovorila sam zbunjeno. „Onda dogovoreno!" rekla je sa smiješkom Tzuyu. Nakon nekoliko minuta je zazvonilo zvono pa je ostatak razreda ušao i sat je počeo.

Kada smo ušle u kantinu, svi su nas počeli pozdravljat. „Koji fuck..." zinula je Lisa i zbunjeno počela mahati svima. „Tu dođite!" viknula je Tzuyu. Lisa i Jisoo su nas zbunjeno pogledale. Izdahnule smo i fejk se nasmiješile te otišle do ehm popularnog stola. To jest, moj fejk smiješak je nestao kada sam vidjela Jungkooka. Onda sam se počela smiješkati kao kreten. „Sačuvao sam ti mjesto." Rekao je i pokazao na praznu stolicu pored sebe. „Aww, hvala ti." Rekla sam i sjela. Jennie je sjela s moje druge strane, a ostale cure nasuprot nas. „Hoće meni netko objasnit šta se događa?" upitala je Lisa. „S obzirom da ste uništile moju zabavu i zbog toga postale popularne u školi, onda biste tu popularnost barem trebali dijelit s nama." Rekla je Tzuyu. „Aaaham...ookej.." slegnula je ramenima Lisa te počela jesti kao životinja. „Fuj..." gledala je u nju Momo. Izdahnula sam te krenula započeti razgovor s Jungkookom, ali me Tzuyu presrela. „Jungkookie, daš mi griz?" pogledala ga je baby očima. Jungkook se nasmiješio i dao joj. „Hvala ljubavi!" rekla je. Ljubavi?! „Aww, bebe. Kolko ste ono dugo već zajedno? 6 mjeseci?" upitala je Mina. Zajedno?! Pogledala sam razočarano Jungkooka. Pogledao me zbunjeno i nervozno. „Ispričajte me, idem po piće." Rekla sam i otišla. „Koji si ti snob.." rekla je Jennie gledajući u Jungkooka.

Jennie POV

Ustala sam i krenula za Xan. Koji kreten. Ne mogu vjerovat. Xan mi je sve ispričala što se dogodilo na zabavi. Poljubili su se, a on je bio u vezi s Tzuyu?! Tražila sam Xan posvuda, a onda sam se sjetila da bi mogla biti u wc-u. Ali nikoga tamo nije bilo. Izdahnula sam. „Xan..gdje si..?" promrmljala sam. Lutala sam hodnicima sve dok je nisam vidjela kako maltretira automat za kavu. Nasmiješila sam se. „Progutao ti je pare?" upitala sam je. Malo se trznula kada me čula. „Da, džubre." Lupila ga je nogom. Onda se okrenula i naslonila na zid gledajući u pod. Naslonila sam se pokraj nje. „Jesi dobro?" upitala sam je znajući odgovor. „A šta misliš!?" ljutito je rekla. „Gle, očito su svi dečki šupci i uvijek će i bit..." Zakolutala je očima i par kapi suza su joj pale niz obraze. „A uostalom...otkad su oni zajedno uopće?? Da jesu, cijela škola bi znala za to...tak da...ja mislim da je to neki prank..." pogledala sam je. I dalje je gledala u pod. Mislim da je razmišljala o nečemu. „Xan, tu si!" uzdihani Jungkook je dotrčao do nas. „Gle, mogu sve objasnit." Počeo je,ali ga je Xan prekinula i ošamarila. Zinula sam. „Ne zanima me. Ja ne dajem druge prilike kretenu! Ne želim te više nikada vidjet! Gubi se!!" počela se derat na njega. „Xan, molim te..." „NE! Rekla sam da se gubiš!! Marš!" „Jungkook, mislim da bi bilo bolje da odeš..." rekla sam mu. Pogledao me je. Oči su mu se nasuzile. Kimnuo je glavom i otišao. „Ne mogu vjerovat... svoj prvi jebeni poljubac sam podijelila s tim šupkom.." promrmljala je. Izdahnula sam. „Ajmo u razred jednostavno..." lagano sam je gurnula da krenemo...

Xan Pov

Cijeli sat sam gledala ubojito Tzuyu. Htjela sam se tako iskalit na njoj. Kad god se okrenula i pogledala me, vidjelo se na njezinom licu da joj je neugodno. Kada je škola završila, krenula sam prema Jiminu, ali me netko povukao za ruku. „Možemo li razgovarati?" upitala je Tzuyu. „Nemam o čemu razgovarati s tobom." Rekla sam hladno. „Molim te, moram ti objasnit sve." Kleknula je i stavila ruke kao da moli. „Šta izvodiš..." promrmljala sam. „Tvoj otac je rekao mom ocu da mi kaže da razdvojim tebe i Jungkooka!" zinula sam kada je to rekla. Stisnula sam šake. „Ne mogu vjerovat..." „Žao mi je! I mislila sam da mogu...ali očito ne mogu biti takva osoba. Jungkook te voli i ja samo želim da on bude sretan isto kao i ti..." rekla je i zagrlila me. „Hvala ti Tzuyu..." izdahnula sam i pozdravila je i otišla. „Vozi brže!" viknula sam Jiminu. Malo se trznuo. „Nekome se žuri kući ha?" rekao je sarkastično. „Nije mi do šale Jimin..." „Oh...okej..?" bio je pomalo zbunjen. Kada smo došli, odmah sam krenula prema tatinom uredu. Nisam ni pokucala, samo sam ušla kao neki manijak. „Zašto mi upropaštavaš život?!?" izderala sam se. Neki čovjek, vjerojatno jedan od agenata il šta već je bio ispred stola mog oca. Tata je izdahnuo i dao mu do znaka da izađe. „Reci kćeri..." pogledao me. „Htio si me razdvojit od Jungkooka! I to tako da neka druga osoba mora lagati ha?!" „Kako ne shvaćaš da on nije za tebe Xan...." „Oh, a ti znaš tko je za mene dobar ha? Ne možeš mi kontrolirat život!" „Mogu i hoću!" izderao se i lupio šakom o stol. „NE!" sad sam i ja lupila rukama o njegov stol. „Znaš šta? Otkad izlaziš van iz kuće, promijenila si se." „Da, shvatila sam da mi je život bio sranje prije nego što sam krenula u školu! Ne možeš me kontrolirat zauvijek tata! Ne možeš NAS kontrolirat! Tae čim naraste isto će ti se suprotstavit!" Pogledao me je ljutito. Duboko u sebi, znao je da sam u pravu. „Van. Izađi van. I zaboravi na školu." Rekao je hladno. Zinula sam. „Ali..." „VAN!" izderao se. Ljutito sam izašla u zalupila vratima. Otrčala sam u sobu i zaključala se.