Why me? [J.JK. FF]

11. Poglavlje

Probudilo nas je kucanje na vratima. „Da?!" izderala sam se i protrljala očima. Seulgi je otvorila vrata. „Dan je svanuo i doručak je na stolu." Sarkastično je rekla. Zakolutala sam očima i rekla da ćemo ubrzo doći. Izdahnula sam i potapšala Jungkooka po leđima da se probudi. Ustala sam te otišla u kupaonicu. Kada sam se vratila, vidjela sam ga kako sjedi na krevetu sa zatvorenim očima. „Hahaha, ti se stvarno ne možeš razbudit ha?" „Možda me tvoj poljubac razbudi." Rekao je i nasmiješio se. Zakolutala sam očima i poljubila ga u obraz. „Ne takav poljubac..." prekrižio je ruke. Izdahnula sam i poljubila ga u usta. „Bolje?" upitala sam. Otvorio je oči i smijao se kao kreten. „Puno." Rekao je i ustao.

„Dobro jutro." Veselo nas je pozdravila baka. „I? Kako ste spavali?" upitala nas je Seulgi kada smo sjeli. „Dobro..?" pogledala sam je zbunjeno. Nasmiješila se i kimnula glavom. „Ima...ima li kakvih novosti?" upitala sam djeda koji je čitao novine. Izdahnuo je i pokazao mi cijelu stranicu napisanu o meni. Iskreno, nije me ni zanimalo što piše pa sam stranicu samo preletila okom i nastavila jesti. „Xan, danas ću raditi kolače, hoćeš mi pomoći?" odjednom je baka upitala. „Može!" veselo sam odgovorila. Nikada zapravo nisam radila ikakvu hranu. Sve bi uvijek kuharice napravile. Jungkook me pogledao. „Poslijepodne bi mogli otići nekud....imam...imam iznenađenje za tebe." Rekao je sa smiješkom. „Uuuuu, obožavam iznenađenja." Seulgi nas je pogledala sa smiješkom. „Sorry, ali to iznenađenje je za mene!" izbeljila sam joj se. Zakolutala je očima i nasmiješila se. „Dao Bog da i ja nađem nekoga poput njega." Rekla je. „Možda i bi da nemaš tolku jezičinu." Sarkastično je rekla baka. Seulgi je zinula i stavila ruke na bokove. „Moolim???" upitala je, a baka se samo smijala.

Jungkook POV

Sjedio sam na kauču i čačkao po mobitelu dok je Xan pekla kolače. Odjednom sam osjetio ruku na ramenu. Okrenuo sam se i vidio Seulgi. „Možemo li popričati...nasamo?" upitala je. Zbunjeno sam kimnuo glavom. Oboje smo izašli van. Iz džepa je izvadila kutiju cigareta i zapalila jednu. Izvadila je još jednu i ponudila me. „Ne, hvala..." odbio sam. Udahnula je dim. „Dakle...Jungkook..." započela je. „Ovo će ti možda zvučati cringe il šta ja znam pa ću skraćeno reći..." pogledala me oštro u oči. „Učiniš li joj išta loše, prevariš ju, ozlijediš ili šta ja znam bilo šta drugo..." izdahnula je. „Bez brige, sa..." „Nemoj ti meni bez brige, nemaš pojma kolko likova mi je to reklo pa su me prevarili! Đubrad..." ponovno je uvukla dim. „Seulgi, nikada ne bih dopustio da se nešto loše dogodi Xan..." stavio sam ruke na njezina ramena i pogledao je u oči. Smrad cigareta mi je smetao. Kimnula je glavom. „Samo...mislim da je dosta sranja doživjela tako da..." pogledala je u pod. „Mislim...nije da sam bila uz nju ili nešto da to vidim..ali...Jin je znao biti...agresivan... njegova slaba točka je oružje...ali s druge strane...mislim da i obitelj..." rekla je gledajući u daljinu. „Wendy nam je uzeo samo da je zaštiti... to mi nikada neće biti jasno...zaštititi od koga?? Od njezine vlastite obitelji?? To jednostavno nema smisla..." „Kim Seokjin ima jako puno neprijatelja...zato. Radije će im oduzeti slobodu znajući da su sigurni, nego da lutaju uokolo i naiđu na nešto... a kada je pretpostavio da su svi njegovi neprijatelji uništeni...pustio je Xan u školu. Nije računao s time da osoba uvijek i zauvijek će imati neprijatelje..." promrmljao sam. Seulgi me pogledala s čuđenjem. „Mali, mogao bi ti ići za nekog filozofa." Puknuo sam se smijati. „Šta je smiješno?" prekinula nas je Xan. Mahnuo sam rukom u znak da ništa. „Dođite probati moje kolače!" zaskvičala je veselo. „Hoću se otrovat?" upitala je Seulgi. „Vjerojatno." Xan je rekla sarkastično. „Super onda!" veselo je rekla Seulgi. Svi smo se nasmijali te otišli u kuću.

Jimin POV

Sana i ja smo parkirali auto pred hotelom u kojem je navodno bila Xan. „Jesi sigurna da je ovdje?" upitao sam je po stoti put. Zakolutala je očima i izašla iz auta. Ušli smo unutra. Na recepciji je radila slatka ženska. „Paa...hoćemo ovo na moj ili tvoj način?" upitala me. Nasmiješio sam se gledajući žensku. Sana je zakolutala očima. „Na tvoj pretpostavljam..." izdahnula je i naslonila se na zid. „Gledaj i uči." Rekao sam i namignuo joj. Krenuo sam prema recepciji. Pokušao sam izgledati što više cool. „Hej slatkice." Namignuo sam joj. Pogledala me ispočetka pomalo šokirano, a onda se nasmiješila. „Kako vam mogu pomoći?" upitala je. Udahnuo sam i pogledao u stranu. „Pa znaš, zanima me ako je moja mala seka bila ovdje... znaš ono, jučer ili danas... ženska, 18 godina, crna duga kosa, smeđe oči..." pogledao sam je. „Gospodine, ovdje na dan dođe barem 20 takvih ljudi..." rekla je. Čuo sam Sanu kako se smije u pozadini. Počeškao sam se po glavi. Iz džepa sam izvadio papir na kojem je bila slika Xan. „Ova ženska..." rekao sam. Pogledala je sliku i zinula. „Ali to je..." započela je, ali ju je Sana prekinula. „Da i ako nam ne pomogneš..." izvadila je pištolj. Recepcionerka je zinula i počela se tresti. „Alo...daj... nema potrebe za time..." pogledao sam Sanu. „To ćemo vidjeti..." rekla je gledajući preslatku žensku koja samo što nije pala u nesvjest. Gutnula je. „Ovaj...ja...ja stvarno ne znam...." rekla je nesigurno. „A kamere?" upitala je Sana. Izdahnula je. „Pa...mogu vam pokazati.." „Pa pokaži onda, šta čekaš!!" odjednom se Sana izderala na nju. Damn, nije ni Sana loša kada je živčana. Pogledao sam je i oblizao usne. Skužila je to i bijesno me pogledala. „Koji kurac izvodiš?!" izderala se na mene. „Pa ništ, suha su mi usta." Rekao sam, a ona je zakolutala očima. „Evo.." recepcionerka je okrenula monitor prema nama. Gledali smo neko vrijeme dok nismo vidjeli Xan s nekim likom. „Ko je sad taj?" upitao sam ne skidajući pogled s njega. „To...to je onaj lik sa zabave!" odjednom se Sana sjetila. „Aaaaaa jaoo čekaj...fuck... J-J...nešt na J!!" prošao sam rukom po glavi pokušavajući sjetit se imena. „Justin Seagull?" pogledala nas je recepcionerka. „Justin Seagull?? Wtf, nije se tak zvao..." „Pa logično da ako bježe da neće dat pravo ime!" Sana me pogledala. „Damn, odakle mu samo cijeli novi identitet...očito je da su to on i Xan planirali duže vrijeme..." rekla je, a ja sam kimnuo glavom. „Pretpostavljam da nisu više ovdje?" pogledao sam recepcionerku. „Od jučer su odjavljeni." Rekla je, a ja sam izdahnuo. „Super...tko zna gdje su već..." rekao sam i pogledao Sanu koja je gledala u pod. Razmišljala je o nečemu. Odjednom je udahnula i upucala recepcionerku u glavu. Krv me pošpricala po faci. „Koji kurac!??! Htio sam je pitati za broj!!" izderao sam se. „Šef je rekao bez tragova." Rekla je hladno. „Pa sad ih ima još više!!!" rekao sam gledajući u njezino tijelo i lokvu krvi. Sana je zapucketala prstima par puta i neki agenti su ušli i krenuli to čistit. „Idemo." Rekla je te krenula prema vratima. Izdahnuo sam i zadnji put pogledao mrtvo tijelo preslatke ženske. „Al stvarno sam već vidio cijelu budućnost s njom!" pogledao sam Sanu kada smo sjeli u auto. Zakolutala je očima i pogledala kroz prozor. Izdahnuo sam. „Kuda idemo dalje?" „Kući ne idemo sigurno, jer Jin je rekao da se ne vraćamo natrag bez Xan..." „Da sam ja Xan...kuda bi otišao..." zagledao sam se. „I još sam s dečkom..." napomenula me Sana. Odjednom smo oboje otvorili usta. „Pa kod njegovih!!" rekli smo u isto vrijeme. „Da, ali ne znamo ni kak se lik zove!" rekao sam. „Znamo, ali se ne možemo sjetit..." promrmljala je. „Ajde ovako, ja ću nabrajati imena na J pa onda ćemo valjda doći do nečega." Rekao sam. „To je tako glupa ideja." Pogledala me. „Bolje išta nego ništa." Izdahnula je te sam počeo nabrajati.

Nakon 10 minuta. „Ne, ne i NE!" izderala se počela mlatarati rukama. Izdahnuo sam. „Gladan sam..." „I ja..." „Hoćemo neki junk food?" pogledao sam je. Pogledala me i nasmiješila se. „Jimin!! To je to!!" viknula je. „Ha??" pogledao sam je. „JUNGKOOK!! Zove se Jungkook!!!" izderala se sretno. „Holy shit!! Daaa!!" „To!! Imamo nešto!" rekla je i veselo me udarila po leđima. „Da...a tko zna kolko se još ljudi tako zove..." rekao sam gledajući u daljinu. „Pffst ništa lakše." Rekla je i izašla iz auta. Otišla je u hotel i nakon nekog trenutka se vratila s nečime u ruci. „Jednostavno ćemo pomoću snimke i imena uspjeti identificirati tko je on." Rekla je smiješkajući se. Uzela je svoj mobitel (koji je bio napredan) i počela nešto tipkati. Zatim je u njega stavila neki mali shit zbog kojeg je na ekranu njezinog mobitela pisalo „Traženje u tijeku, molim pričekajte.". To je pisalo jedno 30 sekundi. Poslije toga je pisalo „Nemoguće pronaći". „Koji fuck.." gledala je zbunjeno. „Nemoguće pronaći?!? Kak ga je nemoguće pronaći!! To je neki običan balavac!" rekao sam. „Očito nije..." rekla je gledajući u daljinu. „Očito se netko jako potrudio da zaštiti njegov identitet..." promrmljala je. „Jimin..." okrenula se prema meni. „Tko je on? Ili još bolje.... što je on?"