Why me? [J.JK. FF]

Finale

Xan POV

Vozili smo se u tišini neko vrijeme. Nitko od nas nije znao što da kaže. Odjednom se Tzuyu zagledala u retrovizor. Zinula je. „SVI DOLJE!" viknula je te se čuo zvuk pucnjave. „Fuck! Našli su nas!" izderao se Jungkook. Tae je vrištao. Počeli su pucati po nama kao luđaci. Auto je skretalo na sve strane. „Aaaghh Jungkook šta izvodiiš!!?!" izderala se Tzuyu. „Pa sigurno pokušavam da svi poginemo!!" izderao se natrag. Prestali su pucati. Odjednom je jedan lik na motoru dojurio do našeg prozora. „Oou shiiet..." rekla sam gledajući šokirano u njega. Dignuo je pištolj i krenuo pucati, ali je Tae otvorio vrata te ga srušio. „Yesss!!" veselo je viknuo. „Taeehyungg!!" izderala sam se na njega. Pogledao me uplašeno pa kada sam se nasmiješila onda je izdahnuo i isto se nasmiješio. „Bravo malac!" viknula je Tzuyu. „Jedan manje..." promrmljao je Jungkook. Oči su mu i dalje bile fokusirane na cestu. „Xan, ispod sjedala bi trebala biti kutija, vidiš li je?" Pogledala sam ispod. „Da, vidim!" rekla sam i zgrabila je. Otvorila sam je. „Ooo čovječee.." zinuo je Tae. Kutija je bila puna oružja. „Koji kurac..." „Znaš li to koristit?" upitao je gledajući me preko retrovizora. Kimnula sam glavom. „Recimo." „E pa onda izvoli..." „Što da time probucam tvoju njušku?" Izdahnuo je. „Tek kad propucaš njihove..." promrmljao je. Uzela sam pištolj te otvorila prozor. Malo sam navirila da vidim gdje su. Počeli su ponovno pucati naravno, ali su me promašili. Isto tako sam i ja počela. Iskreno...nisam ni gledala u koga ili šta pucam. „Šta je ovo?" Tae je dignuo neko okruglo sranje. „Malac pusti to, to je bomba dovraga i ti!" rekla je Tzuyu. „Cooooool!" Tae se nasmiješio. Tzuyu se okrenula te mu to iščupala iz ruke. Uključila ju je te bacila kroz prozor. Čuo se prasak te je auto malo odskočilo. Zinula sam. „Pa ako ih ovo nije ubilo...onda ne znam...." rekla sam. Tzuyu se samo zlobno nasmiješila. „E pa očito nije..." izdahnuo je Jungkook. Okrenula sam se i vidjela da nas još jedno auto prati. „E pa sad mi je dosta!" Ponovno sam otvorila prozor te počela pucati. U mislima su mi bili svi treninzi. A najviše očevi savjeti. Kad bi bar on bio tu sad...Kad bi bar...kad bi bar mama bila sad tu... nasuzile su mi se oči te sam počela vrištat i pucat kao luđak. Pucala sam sve dok auto nije skrenulo i zabilo se u stup. Zatvorila sam prozor te izdahnula. Tae me gledao malo uplašeno. „Vidi se da imaš nešto u sebi..." promrmljala je Tzuyu.

Jimin POV

Seokjinovo auto je dojurilo te se zaustavilo ispred mene i Sane. „Gospodine Kim!" naklonili smo se te krenuli mu reći što se dogodilo, ali nas je prekinuo. „Jeste samo vi ostali?" upitao nas je živčano. Kimnuli smo glavama. „Ostali su ili mrtvi, ili teško ozlijeđeni gospodine...." rekla je Sana. „Gospodine, Xan..." Stavio je ruku u znak da šutim. „Sve znam. Namjoon, nadam se da su agenti na putu..." pogledao je Namjoona koji je sve mrtve agente gledao šokirano. „Ddda...da gospodine...." „Uzmite sva oružja koja su nam ostala... nemamo previše vremena." Rekao je. Kimnuli smo glavama te smo Sana, ja, Namjoon i još par agenata otrčali po oružja. Jin je čekao da novi agenti koje je Namjoon pozvao dođu. „Sana?" pogledao sam je. „Hm?" „Ovaj..samo ti želim reći da...ovaj..." „Šta?" „Ma ovaj...znaš..sretno...i nemoj..nemoj poginut.." Nasmiješila se. „Bez brige Jimin, nadam se da ovo nije naš zadnji trenutak zajedno." „Haha, da. I ja. Iako i dalje te hejtam zbog one ženske koja mi je mogla biti buduća žena!" Zakolutala je očima. „Jimine... dosta... moramo se sada skoncentrirat na spašavanje Xan." Kimnuo sam glavom.

Xan POV

Došli smo do neke kućice u nekom napuštenom selu. „Šta? Hoćete nas ovdje ubit ha?" upitala sam pomalo bezobrazno. Jungkook je živčano izdahnuo. „Bih li te spašavao da sam te htio ubit??" pogledao me oštro. „Šta ja znam!! Lagao si mi cijelo prokleto vrijeme! Ispravak, lagali ste!!!" pogledala sam na Tzuyu. „Xan, molim te! Sve ćemo ti objasnit!" „Ne. Rekla sam da me ne zanima! Ne želim slušati još laži!" „Kako hoćeš! Samo da znaš, ja sad idem natrag da spasim vaše roditelje!" rekao je Jungkook te krenuo prema autu. „Moolim!??! E pa ne može! Ja idem s tobom!!" rekla sam. „Ti ostaješ ovdje na sigurnom!" pogledao me oštro. „Ma ti ćeš mi reć!" rekla sam te sjela na suvozačevo mjesto. „Tae, ti ostani ovdje s Tzuyu okej?" Tae je došao do mene. „Budi oprezna seko." Reko je gledajući me svojim suznim očima. „Bez brige." Rekla sam mu te ga poljubila u čelo. „Dođi Tae, tetka Tzuyu će te čuvati!" rekla je sa smiješkom. „Sretno vas dvoje!" rekla je gledajući nas zabrinuto. Kimnuli smo glavama te krenuli. Gledala sam kroz prozor. „Gle, ja nisam Yoongijev sin Xan..." započeo je Jungkook. „Rekla sam da me ne zanima." Odgovorila sam hladno. „Ne zanima ni mene ako to tebe ne zanima! Samo ne želim da se ljutiš na mene! Nisam imao drugog izbora!" „Uvijek postoji drugi izbor!" pogledala sam ga oštro. Izdahnuo je. „Gle, ti si kćer najvećeg gangstera u Koreji. A ja? Ja sam POSVOJENI sin prijašnjeg najvećeg gangstera! Što sam mogao učiniti?? Cijelo vrijeme mi je držao nož pod vratom! Da, možda je on mene smatrao svojim sinom, ali ja njega nikad nisam i nikad neću smatrati svojim ocem! Odvojio me od moje obitelji kad sam imao jedno 6 ili 7 godina!! I cijelo vrijeme mi je prijetio da će ih ubiti ako ne napravim što želi!!" rekao je i par suza mu je palo niz obraze. Dok je to govorio, kao da mi je netko zabijao noževe u srce. Iako mi ga je bilo žao...i dalje mu nisam htjela pokazati svoju soft stranu. Izdahnula sam. „Gle, to što ti je radio me ne zanima! Izdajica si i uvijek ćeš to i biti!" rekla sam i prekrižila ruke. Gutnuo je. „Kako god ti kažeš...samo da znaš...stvarno te nisam htio povrijediti.. i stvarno sam htio da pobjegnemo odavde..." promrmljao je. Nisam ništa odgovorila na to. Za par minuta je stao. „Odavde moramo pješke." Rekao je. Kimnula sam glavom i izašla. Bilo je već jutro tako da smo bili uočljivi. „Što ako moja mama više nije živa?" kada sam ga upitala, stao je. „Tvoj otac je sigurno već ovdje... i... mislim da njega trebamo žaštititi... a što se tvoje majke tiče..." pogledao je u pod. „I ona je dobro. Znam to." Rekla sam samouvjereno. „Dobro je to što si optimist..." rekao je i lagano se nasmiješio. „Šuti. Idemo dalje." Rekla sam te krenula. U daljini su se čuli pucnjevi. Znači da smo blizu. „Ostani ovdje." Rekao je. „Nema šanse!" „Xan, za tvoje dobro...ostani ovdje!" oštro me pogledao. „Znam se braniti, nisam glupa!" „Xan..." preninula sam ga tako što sam prošla pokraj njega. Izdahnuo je. „Sam..budi iza mene okej?" „Mhm..sigurno.." Zakolutao je očima.

Jimin POV

„Aaaghgh fuuck!" izderao sam se jer me upravo metak pogodio u rame. „Jimin!!" Sana se izderala te kleknula pored mene. Bili smo iza zidića. „Jimine, krvariš!" „Ma daj, nije to ništa!" procijedio sam kroz zube. „Ajde, još ih je sam par ostalo. Ide to nama." Forsirano sam se nasmiješio. Sana je kimnula glavom te nastavila pucati. Forsirano sam se dignuo te također počeo pucati. Kada smo poubijali sve zaštitare koji su bili vani, krenuli smo unutra. „Gospodine, jeste li dobro?" Namjoon je upitao. „Bit ću kad vidim svoju obitelj." Rekao je te obrisao krv s lica. „Kim Seokjin!" odjednom smo čuli oštar glas. Vidjeli smo ga. Vidjeli smo Yoongija na vratima. Raširio je ruke u znak dobrodošlice. Imao je zloban smiješak na licu. „Kako je lijepo vidjeti te!" rekao je gledajući Jina. „Kad bih barem mogao reći isto..." odgovorio mu je Jin. Yoongijev smiješak je bio još veći. „Aaaa ma daaaj... pa imam poklon za tebee!" rekao je. „Ne znam zašto, ali ne volim tvoje poklone Yoongi." „Oooh bez brige, ovaj će ti se svidjeti." Rukom je pokazao neki znak i svi zaštitari su pripremili svoje puške. Do Yoongija je došao neki lik. U naručju je držao mrtvu ženu. „Isuse...jel to...gospođa....." Sana je zinula. „NEEE!!" Jin se izderao. Nasrnuo je na Yoongija, ali je stao kada je vidio da smo okruženi Yoongijevim ljudima. Ti njegovi se sam stvore odnekud... „Nažalost, ovo je samo pola tvog dara...nažalost...druga polovica je pobjegla..." procijedio je to kroz zube. Jin je stisnuo šake. „No, koga briga... sada kada imam tebe... ona druga polovica me za sad ne zanima. Hmmm... a što s tvojim ljudima?" odjednom je pogledao Sanu. Zlobno se nasmiješio. „Hmmm, ti bi bila predivna sluškinja..." rekao je gledajući Sanu u oči. „Samo u tvojim snovima seronjo!" Yoongi se prestao smijat. Odjednom je zgrabio pištolj te upucao Sanu u trbuh. „NEEE!" viknuo sam. „Dosta s chit chatom. Vrijeme je za posao." Rekao je Yoongi. Njegovi ljudi su krenuli prema nama. Nismo ni pokušali se obraniti, jer nemamo šanse. Jedino što za sada znam...je da smo izgubili... Jedan od zaštitara me krenuo zgrabiti, ali taman kada me dotaknuo, čuo se pucanj te je pao. „Koji..." Yoongi je započeo, ali su odjednom metci letjeli na sve strane. Yoongi je pobjegao u svoju kuću sa par zaštitara dok smo mi ostali vani. Ponovno smo svi počeli pucati. Yoongijevi ljudi su padali kao domino. Kada smo sve ubili, samo smo čuli kako svi teško dišemo. „Što se upravo dogodilo?" upitao sam. Čuli smo korake. Okrenuli smo se i vidjeli Xan i Jungkooka. „Xan!" izderao sam se te otrčao do nje. Čvrsto smo se zagrlili. „Jimine! Dobro si!!" rekla je te me ponovno zagrlila. Pogledao sam Jungkooka i prestao se smijat. Jungkook je samo pogledao u pod. „Neee! Mama!!" odjednom se Xan izderala. Krenula je trčati prema Jinu i Wendy, ali se zaustavila kada je vidjela Sanino mrtvo tijelo. „Neeee!" ponovno se izderala te počela plakati. „Molim te, odvedi je odavde. Nemoj da gleda sve ovo." Rekao je Jin kroz plač dok je grlio mrtvo tijelo svoje žene. Namjoon je kimnuo glavom te krenuo do Xan. „NEEE! PUSTI ME!" Xan mu se opirala, ali Namjoon je bio jači. „Molim vas gospođice..." Namjoon ju je vukao prema izlazu. Xan ga je odjednom svom snagom odgurnula te se okrenula prema Jungkooku. „TI!! TO JE SVE TVOJA KRIVICA!!!" Izderala se na njega. „Xan..ja....." „NEE! NE ŽELIM TE VIDJETI!! GUBI SE VIŠE IZ MOG ŽIVOTA!! ZAR TE NE PEČE IMALO SAVJEST?!!??" lupala ga je posvuda. „Gospođice! Smirite se." Vikao je Namjoon. Obojca smo je pokušali odvojit od Jungkooka. Jungkook ju je pogledao. Oči su mu se nasuzile te se okrenuo i otrčao nekuda....

Mjesec dana kasnije...

Sjedim u kutu svoje sobe te gledam u jednu točku. Otkad mame nema, sve je čudno. Tatu malo kad viđam... Tae ponekad dođe do moje sobe da malo popričamo...Jimin mi donese hranu u sobu... a Jungkook...njega nisam vidjela otkad sam se izderala na njega...iskreno...nedostajao mi je...bila sam usamljena...nisam se čula ni s Rose, Jennie, Lisom ili Jisoo... Kao da su samo nestali svi iz mog života. Ni Tzuyu mi se nije javljala... svi su me napustili...mislim da gori dan od tog neću doživjeti...iako...Yoongi je pobjegao...i jedino što znam je da će se jednoga dana vratiti po nas...

                                                                                      Kraj...

Za sada...