Bol u glavi je probudi i ona otvori oči pokušavajući da izoštri sliku u tutnjavi zvukova oko nje. Zaglušujući pucnji i muzika mešali su se kao u noćnoj mori. Ogromno dvorište osvetljno svetiljkama visoke kuće od kamena sa terasama od izrezbarenog drveta zaslepi je za trenutak. Grlo joj bilo suvo kao barut i osećala je kako joj se usne pokreću ne ispuštajući nikakav zvuk. Jedan od mladića je pokri preko glave i izvuče iz kola. Nemoćna da se pomeri u njegovom naručju čekala je sa užasom gde će je odvesti. Glasovi i pesma odzvanjali su u noći stvarajući još veći strah, ovo je bilo unapred pripremljeno ali njoj strano i nepoznato. Oseti tlo pod nogama i toplotu prostorije. Skinuše joj ogrtač i nađe se u sobi od koje joj zastade dah. Ogroman krevet od teškog drveta sa vunenom šarenicom toplih boja i starinskim ormanom joj prvo zapade za oči. Lamperija se presijavala od plamena vatre iz kamina, prostorijom se širio miris nane i bosiljka. Ukrasne lampe od kovanog gvođa bacale su zlatnu svetlost otkrivajući jednostavnost i lepotu nameštaja. Uplašena povuče se iza kreveta naslanjajući se na drveni zid očekujući sledeći udarac sudbine. Unezvereno je gledala po sobi pokušavajući da nađe način za beg. Bila je na spratu, ispod nje se čula muzika i glasovi. Okrete glavu i ugleda vrata koja su vodila na terasu, zakorači u nameri da izađe ali je u mestu ukopa lupnjava vrata. U sobu ulete muškarac kao gorostas. Visok i snažan, brđanin. Bio je zatečen ništa manje od nje...u beloj košulji sa crnim chohu (tradicinalni gruzijski kaput pripijen uz telo sa srebrnim ukrasima i pojasom), uske pantalone i duboke kožne čizme činile su ga još višljim. Na glavi kabalah (crna šubara od jagnjeće kože) otkrivao je ispod tamnih resa metalni sjaj sivih očiju. Gledali su se par sekundi oboje iznenađeni...a onda sobom zagrmi njegov dubok glas.
-Oootar! Otar...
-Na uzluzi gazda...- u sobu uđe maskirani momak.
-Za ime Božije...ko je ovo? – urliknu kao ranjena zver.
-Devojka... - tiho odgovori nesrećnik gledajući ga zbunjeno.
-Otar, ovo nije Katja! Ja ovu gospođicu ne poznajem! – sevao je očima ledeći joj krv u žilama.
-Kako nije??? Bili smo na mestu tačno na vreme, Boris će vam potvrditi.
Maya ih je gledala ne verujući šta se dešava...zamenili su je sa drugom devojkom. Preživela je pakao zbog greške jednog čoveka. Na vratima se pojavi drugi otmičar ništa manje zbunjen situacijom i pokaza prstom na nju izgovarajući.
-Gazda...kako nije Katja? – izvuče iz svog choua sliku i pokaza.
On podiže oči i obuhvati je pogledom prljeći je vrelinom. Knedla joj zasta u grlu kada pođe prema njoj, srce divlje zalupa u grudima očekujući grubost. Podiže ruku i uhvati kraj marame izvlačeći je ispod revera.
-Boris...kolika je slučajnost da obe imaju tamnu kosu i oči a usput nose i istu maramu???
-Ne znam gazda...doduše u ulici je bilo prilično mračno. Na svetlosti se vidi da nemaju sličnosti sem ovoga što ste nabrojali. – momak je drhtavim glasom izgovarao reči.
Puče joj pred očima, neka čudna sila izazvana preživljenim strahom natera je u smeh. Posmatrala ih je pogledom koji se mutio od suza dok se smejala a u duši je vrištala od očaja. Sve što je želela i potajno sanjala raspršilo se kao balon od sapunice, Sergej nikada ne bi napravio ovako iznenađenje. Nije imao potrebu za dokazivanjem ljubavi, u njemu ni zrna strasti samo puka želja za sopstvenim mirom. Gledala je u muškarca koji zna šta hoće, gromadu od čoveka spremnog za voljenu ženu okrenuti svet. Osećala je plamen koji gori u njemu dok je posmatrao očima boje Kavkaskih oblaka razočaronog jer je pred njim stoji neka druga, nebitna i zaboravljena, zaglavljena u vremenu. Nervozno rukom pređe preko šubare i povuče je otkrivajući razbarušene crne pramenove guste kose. Jake veđe se skupiše u jednu crtu, steže vilice i procedi.
