Maya raširi oči od iznenađena na direktno postovljano pitanje, nespremna da odgovori. Grlo joj se osuši gledajući u metalno sive oči koje su paralisale svaku reč izazivajući talase slabosti. Osvesti je pomisao da najmanje ima obavezu pravdati se za svoj privatan život oženjenom čoveku i besno frknu.
-Izvini, ne vidim razloga da ti objašnjavam otkazivanje svog venčanja? To je moja privatna stvar.
On se nasmeši krajem usana i pridiže se sa sedišta približivši se na pedalj od njenog lica. Spusti pogled na njene usne i skoro šapatom odgovori.
-Nisam ni očekivao da će biti lako sa tobom...ti si jedna od Kozimovih.
-Ne razumem...o čemu pričaš??? Da...Kozim je devojačko prezime moje majke.
-Znam...uvek sve dođe na svoje! Uletela si mi u ruke ne očekujući te u najluđim snovima.
-Čekaj, čekaj...ništa ne shvatam, o čemu govoriš i kakve veze ima rodbina moje majke sa tobom???
On se nasmeja i zavali u sedište posmatrajući je sa neskrivenim zadovoljstvom. Bunila ga je samo adresa u Tbilisiju u njenoj ličnoj karti. Berije su bile iz Ušgulija...za nepunih par sati saznao je sve o njoj i njenim roditeljima. Bili su na par kilometara udaljeni a nikada se nisu sreli.
-Molim te...nema potrebe za igricama, zaustavi auto. Obećavam da će ostati sve na ovome, neću ići u policiju samo me vrati u grad.-pomirljivo izgovori zbunjena njegovim ponašanjem i majčinom rodbinom.
Genadij je ošinu pogledom i naglo podiže ruku hvatajući je za lice. U sekundi se nađe na milimitar od njenih usana i kroz zube odgovori.
-Od večeras si moja...tvoj nalakirani verenik je na putu za Tbilisi! Ne mogu a ne reći, bistar je momak, trebala si ga poslušati i prijaviti me. Imao je šansu i prokackao...žena je kao gvožđe, kuje se dok je vruće! Prošao sam kroz to i naučio. –izvadi telefon slobodnom rukom i pritisnu ekran. Ona začu glas i pretrnu.
-Šta još hoćete od mene?
Sergejev glas je podrhtavao sa druge strane. Maya proguta knedlu i reče.
-Sergej...dobro si?
-Maya? Zašto mi nisi rekla?...On je razlog tvog odlaska...primitivac koji te je oteo?
-Nije...molim te...saslušaj me...
-Ne želim sada objašnjenje, imala si priliku.
-Otet...-ruka joj prekri usne i zakuca je za sedište. Prekinu vezu i pogleda je ledenim očima.
-Ššššššš...budi mirna. Možda ti ne dulujem kao muškarac sa gospodskim manirima na koje si naučila ali trudim se. Neću te povrediti, od tebe tražim saradnju.
Ona se izvi i odgurnu ruku, zabaci glavu odgovarajući.
-Saradnju? Ništa mi nije jasno? Ko si ti i šta hoćeš od mene?-srce joj divljalo u grudima.
Nakon njenog pitanja nastade muk, ćutao je klizeći pogledom po njenom licu upijajući svaku crtu, oči su mu sijale u polutami i ona oseti nalet strasti. Uplašena povuče se na sedište ne shvatajući šta se dešava.
-Hoću da se udaš za mene! – izgovri tiho netremice je posmatrajući.
-Šta pričaš...da se udam za tebe??? Hahahahahahhaha...da se udam za tebe? Hahahahahahaha, ti si već oženjen i postaćeš otac! Videla sam tvoju ženu na pregledu u bolnici. Ti si lud! –smejala se na nervnoj bazi a došlo joj je da vrišti.
-Razveden sam i dete nije moje...doneo sam joj samo novac koji je tražila. Zato sam došao u bolnicu jer nije bilo potrebe da se sa njom nalazi na drugom mestu, Božija ruka. Sreo sam tebe!
