Kroz zavese su ulazili Sunčevi zraci i zaplesali na šarenoj prostirci. Sobom se širio opojan miris borovine . Otkucaji starog sata remetili su tišinu levitirajući prostorom. Tiho zaškripa pod i u sobu uđe Genadij lagano zatvarajući vrata. Zastade za trenutak posmatrajući mladu ženu kako mirno spava. Zlatno žuta svetlost poigravala je na njenom licu i rasutoj kosi. Preplavi ga nežnost i zadrhta od miline, usnula lepotica se umorila čekajući da se vrati. Spusti se pored nje milijući je pogledom, podiže ruku i prstima pređe preko baršunaste kože dodirujući joj vrat. Trepavice zadrhtaše i sjaj bljesnu u tamnim očima ogledajući se u njegovim. Ruka kliznu na dekolte zavlačeći se ispod mekane tkanine dodirnuvši jedre grudi. Otkide joj uzdah sa usana i zanosno telo se priljubi uz njegovo grleći ga. Usne se spojiše u dug poljubac izazivajući talas strasti. Ona je budila iskonski poriv poput plamena, izazivala divlji nagon koji ruši sve pred sobom do potpunog sjedinjenja gaseći se lagano u njenom zagrljaju. Steže joj bedra jeknuvši od zadovoljstva kad oseti vrelinu. Snažno telo je poklopi stapajući se u ljubavnom zanosu. Zategnuti mišići podrhtavali su od dodira nežnih dlanova do eksplozije strasti koja ih oboje uznese ne ostavljajući mesta rečima. Držao je u zagrljaju i podrhtavao od preživljenog uzbuđenja upijajući tamu njenog pogleda, tiho izgovori..."ubićeš me ljubavlju...lud sam za tobom". Licem joj blesnu sjaj, podiže glavu i spusti usne na njegove...mogao je satima ljubiti. Njihovo maženje prekide komešanje i ubrzo se začu plač. Ona se izmigolji iz njegovog zagrljaja, navuče ogrtač žurno prilazeći krevetiću.
-Tu sam zlato...zašto plače moja devojčica? – podiže je u naručje gledajući u uplakane oči svoje ćerke.
Malena se umiri i razvuče lice u osmeh dodirujući prstićima majčino lice. Bila je radost u njihovoj kući, vladarka njihovih srca i mezimica cele rodbine. Genedij je bio najsrećniji otac na svetu kada je prvi put uzeo u ruke. Uživao je u svakom trenutku gledajući kako raste kao iz vode. Sa njom je osetio lepotu očinstva. Pruži ruke da je prihvati gledajući je sa obožavanjem. Maya je naredne sate imala samo za sebe, to vreme je bilo samo za oca i ćerku.
Obožavala je suton jer se uvek prikradao preko zelenih polja noseći sa sobom miris trave i poljskog cveća. Udahnu svežinu i zatvori oči, sanjarila je vraćajući se uvek u mislima na njihovu ljubav. On je voleo, iskreno i duboko...nikada nije pokleknuo, nikada odustao, vodio je kroz tamu tražeći svetlo na kraju tunela govoreći da je ona jedini spas za njegovo ranjeno i usamljeno srce. Jeza joj prođe telom kada sećanja vratiše sliku na onu snežnu noć u Tbilisiju.
„-Maya...drago mi je što si me pozvala. Ja te još uvek volim...-Sergej je tiho izgovarao reči ne skidajući oči sa njenih.
-Ne mogu biti sa tobom...bila sam njegova. Nisam ista i bez obzira na sve on je neko ko će uvek biti poseban u mom životu. – drhtavim glasom odgovori jedva zadržavajući suze.
-Mogu čekati....biću uz tebe.
Sedeli su još neko vreme a onda ona predloži da krenu kući, osećala je umor i pritisak u grudima. Bolela je činjenica da nisu gajili ista osećanja, Genadij se poigrao sa njom želeći samo zemlju. Sergej je odvezao do kuće i na rastanku joj poljubi ruku uz reči.
-Zovi me...tu sam za tebe. Pred nama je svo vreme ovog sveta. – njegove zelene oči sijale su pod uličnim svetlom.
-Hvala ti. Moram da idem. – tiho je uzvratila.
Otključa kapiju i uđe u dvorište. Sa sprata začu Iljin glas, sa nekim je pričao. Skide kaput i pope se uz stepenice...preseče je miris. Zatvori oči i otrese glavom, poludela je, počelo joj se pričinjavati. Zakorači u sobu i ukopa se u mestu. Sedeo je na stolici gledajući je ravno u oči. Grlo joj se steže i krv jurnu venama.
-Ti? Šta hoćeš? – procedi kroz zube.
Nije se pomerio, osmehnu se krajem usana i zavuče ruku u džep sakoa. Izvadi kovertu i pruži. Po inerciji, sluđena njegovim dolaskom otvori papir i poče čitati. Slova su igrala, buknu u licu i zapanjeno ga pogleda. To je bilo rešenje od Suda. Izvor na zemljištu nikada ne može biti lična svojina jednog vlasnika. Voda pripada državi i samo ona može raspolagati sa njom. S obzirom da su vodopad i jezero u pitanju može se okarakterisati i kao nacionalno blago.
-Ne razumem...-jedva izgovori.
-Pogledaj datum...dokument je važeći još pre deset godina. Revaz je samovoljno branio korišćenje vode i svi smo ga tolerisali. Ti mi nisi trebala da bi dobio vodu...iza svega stoji država! Šta tu nije jasno? – resko odgovori.
-On je rekao...
-Maya, on te je iskoristio samo da bi se osvetio. Zbog moje majke. Nikada joj nije oprostio udaju za mog oca. Usput, upoznat je sa sadržajem ovog rešenja onog momenta kada je izdato od Suda u Kutaisiju.
Krv joj se sledi u žilama, kroz glavu joj prođe pismo i laž koju je napisala. Prokockala je svoju ljubav, uništila sve lepo što su imali. Izgubi dah kada je preseče hladnoća njegovog pogleda. Kao u usporenom filmu poslednjim delićem svesti pratila je kako ustaje sa stolice i polako prilazi...stade na korak i sagnu glavu do njenog obraza tiho izgovorajući.
-Drago mi je ako ti je ovo pomoglo da shvatiš svoju grešku i vratiš se Sergeju! Zadrži dokument jer će ti sve jedno trebati nakon udaje. Revaz više nije moj problem, sada je tvoj...zemljoposednice! – udalji se i priđe Ilji pružajući ruku.
-Drago mi je da smo se upoznali i proćaskali...ne bih vas više zadržavao. – okrete se i pođe niz stepenice.
Stajala je nemoćna da se pomeri. Nikada je nije razdirao bol kao tada, sve se rušilo...izgubila ga je, zauvek. Zbrka u glavi uz besomučno lupanje srca izazva groznicu, preblede i uhvati se za naslon stolice dok su njegovi koraci odzvanjali dvorištem. U sekundi krv joj jurnu venama, dugovala mu je istinu kako god se završilo...polete niz stepenice i pretrča dvorište. Otvori vrata kapije i zastade kada ga ugleda naslonjenog na auto. Čekao je da se pojavi...osećao je i čitao kao otvorenu knjigu. Podiže obrvu gledajući njene usne.
-Nisi otišao?
-Neeee....ali hoću.
-Zašto nisi?
-Čekao sam tebe.
-Ja....
-Zašto si izašla?
-Htela sam...ne želim da se ovako završi, nisam...-pokušavala je naći prave reči.
-Šta si htela a šta nisi? Pokušavam da te shvatim...-netremice je posmatrao.
-Genadij, ne muči me! Teško mi je...- glas joj zadrhta.
-Teško? Zašto? Ti si mene ostavila zbog drugog. – bio je neumoljiv.
Maya saže glavu dok su joj obrazi buktali...drhtala je kao prut ne želeći da ode.
-Genadij...molim te. – jedva prošaputa.
-Šta? Reci...
Naglo zabaci glavu i sevnu očima, usne su joj podrhtavale, hrapavim glasom reče.
-Molim te, zagrli me...ne idi, ne mogu disati. Mislim da ću se onesvestiti.
Nije dugo čekala, već je izgubila nadu kada je dohvati u naručje i priljubi usne na njene. Tu je prestala misliti, nestalo je sve pre i posle...stanje čiste i netaknute svesti, samo svetlost. Njegovi poljupci, soba sa pogledom na krovove zgrada i parče neba. More pahulja kako plešu poslednji ples pre nego što padnu na zemlju uz zvuke violine uličnog svirača. Njegov miris, dodiri...poljupci i osećaj kako pulsira u njoj dok postaju jedno."
Vetar zaduva i podiže nežne listove jasike, zatreperi u nežnoj melodiji i privuče njen sneni pogled. Skupi šal oko sebe i krenu u kuću.
Malo romantike u Novoj godini (nadam se da će vam se svideti)...nastavak sutra uveče.
SREĆNA NOVA 2019 GODINA! SVE NAJLEPŠE OD SRCA VAM ŽELIM!
