Vrtela je kanale tražeći nešto što bi joj zaokupilo pažnju. Za par sati će napustiti ovo mesto poražena saznanjem da još uvek postoji lepota pravih ljudskih vrednosti, iskrene ljubavi i hrabrosti. Teško je bilo prihvatiti da je ona u sasvim drugoj priči, i kako se god činilo nerealnoj i nametnutoj nekim drugim vrednostima. Zagazila je duboko, povratka nije bilo...život joj je odavno bio određen. Plamen zaigra i bljesnu u kaminu osvetljavajući sobu, s polja se začu pucanj vukući za sobom zlokobnu tišinu. Skoči sa kreveta i polete prema prozoru. Gvozdena kapija jezivo zaškripa...nastade metež. Ulete gomila ljudi uzvikujući nešto. Sledi joj se krv u žilama kada ugleda kako na rukama unose nekoga, svetlost za trenutak obasja lice i ona prepozna Genadija. Izbezumljeno potrča u salon. Otvoriše se vrata i par momaka ga uneše u sobu spuštajući ga na krevet. Košulja mu je bila krvava a oči zatvorene. Progura se između ljudi uzvikujući da je medicinski radnik, naže se iznad njegovog lica i zaključi da je u nesvseti. Panično vilknu.
-Šta se desilo?
Jedan od meštana se izdvoji iz gomile i reče.
-Puška mog sina slučajno je opalila i metak je pogodio gazdu. Momak nije kriv...ne znam kako se dogodilo, vraćali smo se iz lova. Kaže da se okliznuo i nehotice u padu oružje je opalilo.
Maya dohvati krajeve bele tkanine i pocepa je tražeći ranu. Odahnu kada ugleda da mu je zrno okrznulo rame praveći ranu sličnu posekotini. Udar ga je oborio s konja i verovatno je glavom udario o tlo. Pozva Ninu tražeći da joj donese vodu i sve što nađe u kući od medicinskog materijala. Reče momcima da joj donesu i kutije prve pomoći iz kola. Zamoli sve da napuste salon da bi na miru pogledala ranu i previla je. Više je brinulo to što je u nesvesti...bojala se da nije povredio vratne pršljenove i kičmu pri padu. Uze mokar peškir i spusti na njegovo lice brišući ga. Očisti krv oko povrede i zaključi da će trebati bar tri šava, bilo je prilično duboko. Ruke su joj drhtale dok je uzimala potreban pribor za ušivanje. Nije mogla čekati jer je krvario, sigurno je bio dokačen neki od kapilara. Reagovao je na bol...namršti se i otvori oči pokušavajući da razazna gde se nalazi.
-U salonu si...imao si nesreću. Budi miran dok ne zatvorim ranu. – tiho šapnu dok je provlačila konac praveći prvi šav.
-Katja...- uzvrati u bunilu.
-Žao mi je što sa tobom nije tvoja voljena...za sada imaš mene. Katja dolazi sutra i verujem da će te negovati sa puno ljubavi.
-Ne...sad...ti...-jedva je pomerao usne.
-Tako je...sad ja. – žurila je da završi što pre plašeći se da će u bunilu krenuti sa negodovanjem.
Odahnu kada mu previ ranu...obrisa ga od krvi i pokri nadajući se da je lek protiv bolova počeo delovati. Dovuče fotelju do kreveta i sede pored njega čekajući da se probudi. Mogla je nesmetano posmatrati njegovo lice i dodirivati ga jer ničega se neće sećati kada se probudi. Pravilan profil sa oštrim crtama lica govorio je o njegovom dalekom ruskom poreklu. Neobičnu boju očiju je imao na majku i verovatno je njena strana rodbine bila iz susesdstva. Spusti ruku na vlažnu kosu i skloni nemiran pramen sa čela...nasmeši se svom porivu da ga poljubi još jednom. Želela je upamtiti ukus njegovih usana, poslednji pre nego što se zauvek rastanu, pre nego što oboje odu svojim putem. Vatra je tiho pucketala bacajući titravu svetlost na prostoriju šireći prijatnu toplotu. Osećao se miris borovine pomešan sa zlatnim odsjajem čineći trenutak čarobnim i nestvarnim. Povuče je sećanje i zatvori oči.
„-Mama, i ja bih do drveta želja. Spremila sam traku i poklon. – sa očekivanjem je gledala u majčino lice.
-Idemo sve tri, Mcheta je blizu, za pola sata smo tamo...još malo i teta stiže. Maya, to je mit...lepo je za videti i verovati ali život je sasvim drugačiji. Natvris khe – drvo želja je samo jedna od turističkih atrakcija iz starog vremena kada su ljudi verovali u bajke. Mcheta je poznata po prvoj izgrađenoj crkvi na tlu Gruzije i smata se da je napravljena baš od ovog drveta. Na tom mestu je kasnije sagrađena Svetichoveli crkva ( u prevodu „životvoran")...tu su sahranjeni mnogi carevi.
