Šetala je po sobi kao zver u kavezu...pokušala je izbrisati slike iz glave od prethodne noći skupljajući hrabrost da se suoči sa njim. Sve je bilo kao san kojeg nije želela da se seća plašeći se sebe i onoga što je u stanju učiniti bez trunke razuma. Nikada nije toliko duboko zagazila i osetila potpunu slobodu kao u njegovom zagrljaju. Morala je što pre otići...ako ništa drugo odlučila je udati se za Sergeja. On je jedini koji može držati njenu divlju prirodu pod kontrolom. On je jedini koji može biti podsetnik za sve ispravno u životu, umeren i staložen i nadasve razuman. Iz misli je trže kucanje na vratima. Devojka se javi sa rečima.
-Gospođice...doručak je spreman, gazda vas čeka.
Uzdahnu duboko i zagladi kosu, baci pogled na ogledalo i uoči tamne kolutove ispod očiju...odmahnu rukom i uputi se prema salonu.
Sedeo je za stolom ispijajući kafu. Podiže glavu sa telefona i zaustavi pogled na njenim očima kada uđe u trpezariju. Klimnu joj glavom i izgovori.
-Dobro jutro...
-Dobro jutro – uzvrati suzdržano.
-Ne znam šta voliš za doručak pa je Nina iznela od svega po malo.
-Hvala, nije trebalo. Nisam probirljiva. Genadij ili kako već...volela bih odmah posle doručka krenuti kući. Takav je dogovor. – ispali rečenice u par sekundi osetivši žaoku bola.
On se zavali u stolicu i odmeri je pogledom pokušavajući da pronikne u njene misli. Zbog nje oka nije sklopio...jedva se suzdržavao da ne uleti u sobu i uzme je bez obzira na sve. Jutros je bila daleka i suzdržana, verovatno se branila zbog navale stida jer je crvenilo odavalo. Ni slutio nije da joj je trebala gomila snage da mu ponovo ne uleti u zagrljaj željna topline. Stezala je prste a osećala pod njima još uvek njegovu kosu i miris.
-Tako je...dogovor se mora ispoštovati. Ovog puta sa zakašnjenjem...noćas je padala ledena kiša i trenutno smo odsečani od sveta. Apsolutna je nemoguće doći do podnožja planine jer za led ne postoji ni jedno prevozno sredstvo dovoljno sigurno. Ne gledaj me sa nepoverenjem, izađi i sama se uveri.
Maya raširi oči od iznenađenja i frknu.
-Ne zanima me nikakva ledena kiša...moram danas biti u Tbilisiju! Kako ne shvataš da iz ovoga može izaći veliki problem?
-Koliko sam upućen, problem je već nastao. – spusti pogled na njene usne i kliznu na dekolte.
Maya planu u licu, navala besa je zahvati kao požar.
-Ne razumem...već nastao? Kako? Nešto se dogodilo a ja sam propustila? Tvoja mladenka je stigla i saznala neke neistine?-smeškala se namerno puštajući trnje.
-Neeee...-lenjo razvuče reč netremice je posmatrajući.
-Zašto bi brinuo za nešto što se nije dogodilo? Ne volim licemerje gradskih devojaka, čednih i nevinih u svakom smislu za tuđe oči. Posebno onih verenih a željnih avanture pa od smerne cure preko noći postane vatrena zavodnica spremna da gori u rukama prvog stranca na kog naleti. – šibao je nemilosrdno povređen iz nekog razloga njenom hladnoćom.
Nespremna za uvrede gledala ga je širom otvorenih očiju dok su njegove reči odzvanjale u ušima terajući je na eksploziju besa. Steže pesnice i procedi.
-Ne želim nikom ništa dokazivati...vrati mi telefon.
On se pomeri i laganim pokretom ruke izvuče aparat iz džepa spuštajući ga na sto.
-Izvoli...
Gledala ga je sa nepoverenjem misleći da joj je pripremio zamku, nesigurno zakorači spremna da će je prevariti. Nije se pomerio. Uze telefon i uključi. Nađe imenik i okrenu broj bolnice...veza je bila mrtva. Pokuša pozvati Sergeja...isto. Nije bilo signala. Prostreli ga pogledom i nemoćno spusti ruke pored tela, bila je na ivici suza.
