San ljetne noći /M.P./ -završeno-

1

I... Krećemo.

Usputni?

. . .

Mrak je već odavno prekrio Irsku, a ja se još nisam spakovala do kraja. Sutra ujutro se vraćam u svoju domovinu, i skroz sam uzbuđena oko toga. Fali mi moja država, iako ovde živim dugi niz godina.

"Lucija, jesi spremna?" Okrenem se ka vratima, gdje je stajala moja mama. "Skoro." Smotam majicu pa je stavim u kofer. "Dobro, samo nemoj dugo. Nećeš ostati tamo zauvijek, vratiti ćeš se početkom rujna." Kaže, a ja klimnem. "Jasno. Savršeno jasno." Kažem, pa se nastavim pakirati.

Skoro sat vremena kasnije na pola sam spremna, pa siđem u dnevni boravak kod mojih roditelja. "Luce, jesi li spremna?" Upita me, a ja uzdahnem. "Skoro. Ostale su još neke sitnice." Kažem, a dobro znam da večeras neću spavati. Prvo, jer mi se uopšte ne spava i drugo, moram se spakovati!

...

Moj alarm zazvoni pa ustajem da isključim telefon.

Opet nisam spavala.

Pošto isključim alarm, ustanem do ormana i uzmem crne hlače i bijelu majicu. U ruksak spakujem bežični punjač, telefon, vodu i slušalice.

Tako, spremna sam.

Potom uzmem duks, kofer i siđem u prizemlje. Mama i tata su bili budni i pili kafu. "Dobro jutro, mama. Jutro tata." Pozdravim ih pa se zavalim na kauč. Uzmem telefon pa krenem besciljno listati po njemu, čekajući vrijeme polaska.

Kada na zidnom satu otkuca pet i trideset, tata uzme kofer i moj ruksak a ja se pozdravim sa mamom. "Jesi sigurna da ne želiš da idem sa tobom na aerodrom?" Odmahnem glavom. "Biti će nam teže. Sad ćemo se pozdraviti. Može?" Upitam je a kada klimne, samo je zagrlim.

"Budi dobra. I pamet u glavu, Lucija." Kaže, a ja se suzdržim od prevrtanja očima. "Hoću mama." Poljubim je u obraz, skoro plačući. Brzo obrišem lice, uzdahnem pa krenem van. "Sretno!" Mama nam maše dok ulazimo u auto, dok krećemo ka aerodromu i sve dok joj se ne izgubim iz vida.

...

"U koliko ti je let?" Uključim telefon i pogledam na sat. "Još malo." On klimne, i to vrijeme provedemo u tišini. Napokon, kada dođe vrijeme da sjednem u avion, zaustavi me moj otac.

"Mila..." počne, stavljajući ruke na moja ramena. "Uživaj. Eto, samo ti to tražim. Otpusti sve kočnice, otpusti se i neka ti ovo ljeto bude najbolje u životu. Dobro?" Upita pa me poljubi u čelo. "Idi i... Volim te."

Skoro se rasplačem, no ne mogu si to dopustiti. "I ja tebe, tata. I ja tebe." Kažem mu pa ga zagrlim jako, najjače. "Idi sad." Odgurne me od sebe, a ja se nasmijem pa mu mahnem i krenem ka avionu.

Nesvjesna, da će mi ovo ljeto biti najbolje u životu. Nesvjesna da će mi ovo ljeto promjeniti jedna osoba. Ona kojoj se nisam nadala.

A/N

Ide kasnije jedan late night chapter, jer sumnjam da ću uspjeti išta danas stići. Ly.

@pjacazivot uživaj bebsi 😘