Za Luciju ♥
Usputni?
...
U momentu kada su moja leđa dotaknula hladnu plahtu kreveta shvatila sam da je ovo što radimo... Pogrešno? Tako je izgledalo, no ja to nisam osjećala. Ovaj put sam pustila presudi razum.
Marko me je pokušao ponovo poljubiti, no nisam mu mogla to dopustiti. Okrenula sam glavu u stranu, još uvijek brzo dišući. Polako ga odgurnem od sebe izbjegavajući njegov pogled. Bilo mi je užasno neugodno, ko zna kakvo će on imati mišljenje o meni. "Ovaj..." Krenem mucati, dekocentriše me njegova golotinja. "Moram ići." Ustanem I krenem ka vratima kao najveća kukavica. "Čekaj." Kaže, pa me primi za ruku u namjeri da me zaustavi.
"Žao mi je. Ne želim da stekneš pogrešan utisak o meni... Ne znam, nešto me je privuklo ka tebi. Ne znam..." Rukom me primi ispod brade i podigne lice u razinu sa svojim. "Privlačiš me, a ni ne znam ti ni ime. Čudno, zar ne?"
"Lucija." Kažem, kad me krene poljubiti. "Šta Lucija?" "Tako se zovem. I- na sreću ili žalost nikad nećemo saznati- moram ići." Iskoprcam se od njega i, kao najveća kukavica odem u svoj stan.
Kada uđem, naslonim se na vrata.
"Šta sam to napravila?" Upitam se na glas, očekujući odgovor. "Šta bi se desilo da sam mu dozvolila ono? " Upitam se opet, zadržavajući suze u očima. Ne znam, samo su me odjednom emocije preplavile. Zagrizem usnu i odem pod tuš.
Bio je ovo naporan dan. Ne želim misliti kako je mogao završiti.
- Marko Pjaca -
Gledam za njom, čekam da se okrene.
No, ona zanemari popravljeni lift i potrči na sprat iznad. Pošto je ispratim pogledom, sjednem na kauč još uvijek gol. Šta mi je ta mala napravila? Skoro sam spavao sa njom, a ni ime joj nisam znao! Jebem ti...
Rukom prođem kroz kosu i uzdahnem. Onakvu privlačnost nisam osjetio jako, jako dugo. Zapravo, nikada u životu me neko nije privlačio kao ona.
Divlje.
Za njezino dobr... Negdje u dnevnom čujem kako svira 'Srce vatreno' i pa se Ustanem javiti.
"Halo?"
"Di si brate?" čujem Roga sa druge strane. "Ej, um... Kući. Šta trebaš?" Upitam ga jer trenutno... Ne želim nikoga.
"Mogu doći?" uzdahnem. "Jel moraš?" Upitam, a on nekako tužno kaže da mora. "Okej, Marko, čekam te. Ne, nemam alkohola... Važi, donesi."
Kažem mu, pa se odem obući.
Marko nije Lucija pa da ga dočekam potpuno gol.
...
Uživajte!
