San ljetne noći /M.P./ -završeno-

4

24 sata kasnije

"Da, mama dobro sam." Po stoti put potvrdim mojoj zabrinutoj majci. "Ne, ne moraš dolaziti sad za Zagreb, dođi kad ste već planirali." Klimnem. "Svejedno mi je." Kažem joj, ako mi ni najmanje nije svejedno. Nije joj bio problem pustiti me samu no kad se spomene Marko Pjaca u stanu ispod mene i to da sam ga srela, moja majka se zabrine i hop- odmah bi k meni.

"Najdraža majko, nećemo tako poslovati. Ostanite tamo, a mene pustite da odmorim mozak." Zagrizem usnu kada shvatim da sam to rekla na glas... Lucija, mrtva si osoba. No, mama se slatko nasmije. "Dobro, dobro. Dolazimo početkom devetog mjeseca, imaš fore do tada. Važi?" Klimnem. "A važi. Volim vas, ljubi tatu, čujemo se." Na brzinu joj prekinem poziv pa odem u spavaću sobu,od malena namijenjenu meni.

Presvučem se u šorc i majicu jer je vani pakao, uzmem čokoladu iz frižidera pa, pošto utvrdim da je moj zgodni komšija u stanu, odem mu odnijeti poklon u znak isprike.

...

Plašljivo pokucam na vrata, nadajući se da je sam ali, kako niko nije otvarao, zaključila sam da ga nema i pošla sam se penjati nazad u stan. Malo potom čujem vrata pa se okrenem. Radoznalo žensko. Marko je stajao na vratima samo u ručniku. Kada me je vidio, lagano se nasmješio.

"Susjeda, si trebala nešto?" Upta, a ja se vratim. "Um..." Izvučem čokoladu iza leđa pa mu je pružim. "Ovo je u znak isprike. Žao mi je zbog jučer." Kažem jednostavno, a on se opet nasmije. "Hoćeš ući?" Pomakne se sa vrata i ja uđem.

"Sačekaj da se obučem." Kaže, a ja mahnem potvrdno. Mada, što se mene tiče, ne mora se oblačiti. Kauč je blizu, no... Zagrizem usnu pa odmahne glavom, da izbacim prljave misli. "Ljepotice, prvo mi reci ime." Podignem glavu. "Nisam valjda..." "Razmišljala na glas?" Klimne. "Oh, da... Jesi. Samo da znaš, ne bunim se..."

Kaže dok hoda k meni.

U momentu se nađe preblizu a ja sam nemoćna da se pomaknem. Nemoćna da razmišljam. Pala sam pod uticaj Marka Pjace, a nije se pretjerano ni trudio. Rukom me primi za vrat, dok drugom lagano makne kosu sa mog lica. Zagrizem usnu izbjegavajući da ga gledam u oči, a on...

Prstom pređe preko moje usne, navodeći me da je otpustim. Glavu mi podigne tako da gla napokon pogledam u oči. "Tu usnu..." Približi glavu ka mome vratu i lagano ga poljubi. "Samo ću ja gristi." Šapne mi u uho, pa me primi ispod koljena i, pošto me nabije u vrata usnama zaposjedne moje.

Njegov ručnik se nađe na podu, a nekoliko trenutaka kasnije nas dvoje u spavaćoj sobi.

...
A/N

Not so fast!

Sretan početak škole, Lucija.

pjacazivot

❤