San ljetne noći /M.P./ -završeno-

EPILOG

Previše sam uzbuđena oko Luke, pa završavam ranije Markeca. Previše je ovo romantike za mene.

Uživajte!

Tri godine kasnije

"Marko, stani, moram pišati." Kažem, a on uzdahne. "Bila si na toaletu kada je krenulo. Nemamo vremena. Ispasti će!" Vrisne panično pa razbije vazu na stolić do sebe. Slučajno. "Marko, jebem ti! Smiri se." Uzdahnem. "Beba se rađa, ne ispada. Dobro?" Primim ga za ruku. "Sve će biti u redu. I ona a i ja..." Prosikćem jer me zaboli.

A di neće, rađam.

"Lucija, jesi dobro?" Odmahnem glavom, nije vrijeme za biti hrabra. "Dođi." Uzme me za ruku, a ja uzdahnem. "Marko,javi Rogu i Mirni. Ja moram piškiti." Prostenjem pa pobjegnem od njega.

On mene neće pustiti u wc.

...

"Jesi?" Klimnem. "Idemo. Samo polako." Kažem, ali kao da sam zidu govorila. Pola sata kasnije stigli smo u privatnu bolnicu i odmah sa vrata on se počeo derati da mu žena rađa i da joj je prvi put.

Poželjela sam ga ubiti no istovremeno mi je bilo drago da brine.

...

Porođaj je bio... Iskreno, ni ne sjećam se ničega.
Ni boli, vrištanja ili proklinjanja Marka jer mi je napravio dijete. Dok sam primila malenu u ruke sve je iščezlo a postojala je samo ona.

Moja stijena, moja porodica. Moja mala Marija.

"Ponosan sam na sebe." Rekao mi je, a ja sam ga pogledala zbunjeno.

"Napravio sam malo remek-djelo. Ali, nisam pričao o tome. Već o onom ljetu, kada sam te zadržao pored sebe. Da nisam, ništa od ovog ne bi bilo stvarno. Ni mi, naš brak, dijete. Hvala ti..."

Rekao je poljubivši me u čelo.

"Za što?" upitala sam zbunjeno. "Jer si ostala I dokazala da ljetne ljubavi prežive. Jer nisi dozvolila da sve ostane na samo jednoj ljetnoj noći."

Kaže, a ja se nasmijem.

"Hvala tebi, Marko. Jer si me znao sačuvati tada. Volim te." Kažem gledajući mu u usne. "I ja tebe, Luce."

Promrmlja, pa me napokon poljubi.

♥ K R A J ♥