Ukleti Princ 🔚

VLAD

Tihi zvuci Betovenove Moonlight Sonate razbijaju tišinu mračne sobe. Teške zavese pomera blagi povetarac. Noć se već lagano uvukla u svaku poru moje kože, a mrak je sakrio i ono malo svetlosti mesečine. Puštam prste da lagano klize po dirkama klavira prateći melodiju negde iz moje glave. Zatvaram oči i prepuštam se muzici, odavno znam svaku notu napamet, prepuštam se zvuku koji odjekuje o prazne zidove. Soba postaje svetla dok njene riđe kovrdže izranjaju iza svetlosti. Gleda me i smeje se i skoro ne trepuće. Gleda me opijeno, sa toliko ljubavi da mi se čini da mi je ponestalo daha. Ruke nam se prepliću dok sviramo, kolena nam se dodiruju i sve što želim je da spustim usne na njene i da je poljubim tako da zaboravi ko smo. Samo se jače smeje dok joj to govorim. A onda zadržavam dah.

Skupljam malo hrabrosti da joj predložim svetlucavi prsten. Gledam kako joj se oči sjaje poput dijamanta na njenoj ruci. A zatim skupljam još malo hrabrosti da joj otkrijem svoju tajnu. Tajnu koji joj još nisam rekao. Tajnu koju sam toliko dugo krio da nas je umalo oboje spalila i odvukla sa sobom. Biram reči i počinjem pažljivo. Govorim polako da bi me razumela, dok gledam kako joj se oči mrače. Tiha melodija prestaje. Njeni prsti odbijaju da me dotaknu, stoje tako ukočeni na bezbednoj razdaljini. Njene usne su neme. Ne veruje mi, ne razume, pokazujem joj, pokazujem joj da bi najzad shvatila. Najednom visak dopire negde iz dubine njenih grudi, možda iz dubine njene duše. Prsten klizi sa njene ruke i pada na pod odzvanjajući zaglušujuće i bučno, kotrilja se u krugovima i nastavlja da se vrti sve dok ga moji prsti ne dotaknu..

Njen glas vrišti i odjekuje mojim umom.

Gledam kako mi njen lik klizi iz misli, gledam kako se soba vraća u mrak. Trepatava svetlost sveće na klaviru me vraća u stvarnost. Tanki oblak dima mi magli pogled pokušavajući da me odvuče još jednom u prošlost. Samo na još koju sekundu, samo na kratko.

Samo da je vidim još jednom.

Shvatam da su moji prsti nekako prešli na A melody of Tears.

Neću je videti ponovo.

Neću je videti nikad više.

Prekidam melodiju i spuštam poklopac.

Odgurujem ga tako da treskom padne na dirke skoro ih polomivši.

Nikada više.