Jaje (🔚)

2. poglavlje

Snijeg je padao cijelu noć, i ne izgleda da je mnogo napadao sve dok nogom ne kročite u njega- bjelina proguta sve do kukova.

     Jutro je bilo bez padavina.

     Nakon doručka Karla je dosađivala majku da je pusti vani ali joj ona nije dozvoljavala. Nakon što je svima u kući dosadila, napokon ju je pustila.

     -Ingrid obuci je- reče majka starijoj sestri, što ova posluša.

     Djeca su im bila baš poslušna i vaspitana. Mala Karla je bila dosadna ali su to pripisivali njenim godinama pa su tolerisali. Kao porodica su svi dobro funkcionisali i komšije su ih hvalile na sva vrata. Zato su bili u dobrim odnosima sa svima, i za pomoć su bili prvi...

     Karla je izašla iz kuće i sniježni pejzaž joj je razvukao kez od uva do uva koji se skrivao ispod debelog, rozog šala. U snijegu je izgledala kao mala pufnasta ovca koja je hodala kao pingvin. Od silnih šalova, kapa, rukavica, skafandera i čizama, nije mogla normalno da hoda.

    U snijegu je pravila anđele i male grudve koje je kulala kao mali eskim. Par pahuljica je prohujalo kraj nje, što je bila uvertira za još mnogo istih. Hvatala ih je jezikom kao pomahnitala kada je čula majkin glas kako je doziva.

      -Šta je mama?- piskutavim glasićem se Karla javila.
     -Gdje si? Ne vidim te...

     -Evo me iza kuće.

     Došla je do okuke da bi je mogla vidjeti.

    -Hajde u kuću, dosta je bilo...

     -A mamaa... Moglu li još maloo? Mooolim tee...

     Majka prevrnu očima i upita:-Jesu li ti hladne ruke?

     Karla ih je kao-fol dodirnula preko rukavica i slagala:-Nisu.
     -Dobro... Budi još pet minuta i da si odma' ušla u kuću... ili te više nikada neću pustiti vani...-reče majka. Mnogo je tolerisala ali je znala i kaznu udijeliti. Čak su je i rođena djeca okarakterisala kao strogu.

     Karla je još malo trčkarala, kada je opazila nekakve tragove u snijegu. Nije znala mnogo životinja, time ni tragova, ali je znala da mačka i pas ostavljaju tragove slične ovima. Vodili su ka šumi.

      U stomaku joj se stvorio ružan osjećaj, ne zbog životinje kojoj su tragovi pripadali, već zbog šume koja je odisala strahotnom tamom. Malo se unervozila i uplašila na pomisao da se nalazi u toj tami, između stabala hladnih kao mrtvaci, bez obzira što je bio "dan". Zagledala se u šumu i osjetila nervoznu tišinu. Pahuljice su absorbovale sve zvukove iz dvorišta. Sve je izgledalo kao zamrznuta slika.

     Iz šume je nešto izašlo i kretalo se po obodu. Nije se moglo razaznati zbog padavina, koje su se u međuvremenu pojačavale. Trčalo je na četiri noge, kao pas, i kretalo se ka Karli. Životinja je bila sve bliža i sve brže je trčala...

     Strah se raspršio po Karlinom tijelu i nije znala šta ju je snašlo. Hitro se okrenula i krenula da trči ka kući. Bila je izuzetno spora. Imala je osjećaj kao da trči u snu i da se ne pomjera ni pedalj, dok je juri nekakav stvor... Mada nije bila daleko od istine...

     Vrištala je pomahnitalo dok se gegala ka kući, potom se okliznula i pala na gomilu grudvi koju je sa mukom napravila. Imala je osjećaj da će je stvor ščepati svakog trenutka dok je ona grcala u suzama.

      Odjednom ju je nekakva snažna sila ščepala za leđa i podigla... Uplašeno se koprcala i vrištala...

     To je bio otac u običnim hlačama i majici kratkih rukava. Na brzinu je istrčao iz kuće kada je čuo vriske i bio je uplašen koliko i bijesan...

      -Karla šta ti je?- upita je otac.

     -Tamo tata, tamo...-kroz jecaj je pokazivala ka šumi.

     Posmatrali su taj predio i ničega nije bilo, sem tragova...

     -Dušo nema ničega...

    -Tatice bila je nekakva životinja... Stvarnoo...

     -Možda ti se učinilo...-reče otac lagajući i sebe i kćerku.

     -Bilo je nešto brzo... crno...

     -Sada nema ničega dušo. Možda je bila lisica ili nešto slično... Možda je lisica mislila da si malo pile pa te je htjela odnijeti... - našali se otac, pokušavajući da ukloni strah iz dječije glavice.

     Dok su ulazili u kuću komšinica je izlazila, noseći sa sobom friška, kvalitetna jaja koja će uskoro završiti u piti od jabuka ili palačinkama. Ni sa kajganom se ne bi pokajala.

     Otac je nervozno posmatrao obod šume i zatvorio vrata.