Jaje (🔚)

4. poglavlje

   Ingrid je prala ruke u toaletu i pažljivo je osluškivala razgovor dva roditelja...

   -Kada se to desilo? Jesi li sigurna?- upita otac majku, dok mu se u glasu osjetila nervoza.

   -Jutros su pronašli tragove krvi u kuhinji ali tijela nije nigdje bilo...- reče majka. -Njeni rođaci su to pronašli kada su dolazili. Tražili su je oko kuće ali su samo pronašli par kapljica krvi u snijegu i tragove koji su vodili ka šumi.

    -Bože...- izusti otac u šoku, dok ih je Ingrid prisluškivala.

    -Odmah su obavjestili policiju i traže je...- reče majka trudeći se da ne pokaže slabost. -Ovako nešto se nikada nije desilo u našem kraju...

    -Znaju li možda šta bi joj se moglo desiti?

    -Nemaju pojma, sve dok tijelo ne pronađu...- reče majka.

     -Možda je neko pokušao da je napadne pa je jadnica pobjegla u šumu, možda joj je to bila jedina opcija...

    -Ne znam, ali nikada se nije žalila na takve probleme...

    -Bože dragi... A juče je sva srećna došla po jaja...- Ingrid se trznula kada je shvatila da se radi o njenoj komšinici - a danas ovo... Užas. Šta se čovjeku može desiti za tako kratko...- otac je komentarisao.

    Ingrid upravo nije mogla da povjeruje šta je čula. Pomisao da komšinica luta samrznutom i snijegom zatrpanom šumom joj je nakostriješio svaku dlaku na tijelu i svaki dio tijela ispunio jezom. Ali još strašnija zamisao jeste da je neko juri i da joj želi nauditi... Ko bi želio da joj naudi? Toj sirotoj ženi?

    Možda je onaj stvor što ga je Karla vidjela pokucao na komšinicina vrata? Stvarala je jezive slike u glavi koje imaju priliku da se vide samo u horor filmovima. Zatvorila je česmu, obrisala ruke i otrčala u svoju sobu. Kroz prozor je posmatrala prigušena policijska svjetla koja su treperila kroz mećavu , ne tako daleko. Pomisao da se nešto tako jezivo desilo u blizini ju je opet uznemirilo. Šta bi bilo da se takav scenario odigrao u njihovoj kući? Tata bi nas zaštitio, pomisli Ingrid.

    Jadna komšinica je u tom trenutku bila sama... nije imala nikoga da je zaštiti... Možda je "zlo" baš zato "pokucalo" na njena vrata- jer je bila sama... Ingridinu glavu je ispunilo olakšanje od te pomisli. Nju su smatrali najlakšom metom pa su zato udarili na nju... Jadnica...

    Dok je Ingrid razbijala glavu sa tim šta se desilo, Karla je zasmijavala Nou, koji se kikotavo smijao... Odmah ispod njih su roditelji razgovarali.

    -Kokoške su propucale... Kao da je đavo ušao u njih... Mene su danas još tri napale...- reče otac.

    -Djecu više nemoj slati kod njih. Pozovi veterinara i pitaj ga šta on misli o tome...

   -Pozvao sam ga danas i rekao je da će doći sutra.

    -Važi.

    -I počele su slabo da nose jaja.

    -Opet? Neka ih đavo nosi...- frknu majka jer je znala da će im primanja opasti.