Jaje (🔚)

11. poglavlje

Izvitopereni krik je trgnuo Džejmsa i Doris iz sna. Očinski i majčinski instikt im je proradio... Mladunčad su napadnuta! Nijemo su se posmatrali, vidno zaleđeni od šoka...

Nakon krika nastupio je prodorni vrisak...

-Sa sprata... O Bože...- prebaci otac preko usne koja je drhtala...

Kao gonjen demonom je izjurio iz sobe, preskačući stepenice, uputio se ka spratu, nemajući pojma da ide u susret odistinskom demonu...

Zakoračio je u hodnik na spratu, osluškujući tupe udarce iz Noine sobe... O Gospode... Noine sobe... Majka je jurcala za ocem dok je on kao pomahnitao ušao u Noinu sobu... Svijet mu se zaledio, vrijeme je stalo, noge su klecale, niz kičmu mu prostruji strah koji ga je paralisao od prizora. Krv je nestala iz obraza, kao da ju je vampir svu popio...

Prizor... Krv na sve strane. Ostacu Noinog tijela pored kreveta, ukrvavljena Karla koja leži- naslonjena na zid... Ingrid koja se rve sa stvorom...

-Bože...- izusti otac i kao zvijer ščepa stvora, strgnu ga sa Ingrid i tresnu od vrata... Nešto je prosiktao i izjurio iz sobe kao da mu od toga život zavisi... Soba je bila ispunjena njegovim posmrtnim smradom...

Dok je majka koračala ka sobi, četveronoga životinja  koja je upravo izletjela iz Noine sobe joj je izmamila još jedan krik. Skočio joj je na prsa, a ona ne znajući šta ju je snašlo, koracnu niz stepenice... Stvor joj je zagrizao vrat dok je krv prskala na sve strane... Dok se borila za goli život na stepenicama, jedan stepenik je promašila i skotrljala se niz stepenice... Tokom prevrtanja, stvor je spao sa nje a ona je glavom jako tresnula od tlo... Crnilo joj se navuklo na oči... nije mogla da održi ravnotežu...

Sve se odvijalo u mraku... Kako se nije dosjetila da upali svjetlo... Stvor je hitnuo u špaiz dok je ona naslonjena na zid, zurila u mrak... Jezik joj se zavezao od šoka... Gdje je Džejms? Valjda je čuo njene krike...

Džejms je u naručju držao kćerkicu Karlu, lagano je gegajući... polu živu ili polu mrtvu... Suza je suzu stizala... Pored je sjedila Ingrid, paralisana od onoga što se dogodilo... Bili su nijemi, gluvi, paralisani... ali živi. Majčin ponovni vrisak ih je povratio...

-Doris!- izusti otac, probuđen iz najvećeg košmarnog bola. Prebaci Karlu u Ingridino naručje. -Čuvaj je...- nakon čega istrča iz sobe.

Majka nije znala šta se gore dešava i ništa nije čula od glasnog zujanja u ušima... Krv joj se slijevala niz pidžamu dok je razmišljala, da li je ovo kraj? U sopstvenoj kući? Horor.

Gledala je ispred sebe ali jedino što je vidjela je bilo crnilo, mrak... i... Začuo se avetinjski krik i lomljava prozorskih stakala... i... Zelene oči... Jedno desetak pari svjetlucajućih očiju je hitalo ka njoj iz špaiza, iz mraka... Začula se ponovna rika stvorenja, pa lomljava drveta... Ulazili su u čoporu kroz prozor u kuću... Došli su na gozbu... Majka je bila poslužena. Vrisak. Krv.

Dok je Džejms silazio niz stepenice čuo je mljackanje i gutanje... mesa, u hodniku... Ali slika koja će ga to smrti pratiti je... glava... Jedino što je ostalo od Doris. Čopor ju je pojeo... Ostavili su samo glavu. Slično kao i komšinice... Znajući da joj nema pomoći vratio se kod kćerkica, dok i njega čopor nije spazio...

Ingrid je sva uplakana ljuljala Karlu... -Gdje je mama? Treba mi... Bojim se...

-'Ćero moja...- reče otac dok je grcao u suzama... Tišina i suze su joj dale odgovor... Odgovor od kojeg joj je srce prepuklo... Nije navikla na gubitke... Otac se malo sabrao... -Dušo... Moramo da se saberemo... Šok je... ali moramo da pobjegnemo... kuća je puna monstruma, dolje u hodniku... Kroz glavni ulaz ne možemo...

-Šta da radimo?- grcala je Ingrid.

-Š...- provrpolji se Karla i izusti...

-Dušo... dušo... Drži se...- reče otac.

-Š... šu... š...- naprezala se Karla.

-Nemoj seko da se napinješ...- molila ju je Ingrid.

-Šu... šu...

-Seko da li hoćeš nešto da kažeš... kaži... Uskoro bježimo... doći će pomoć...

-Šupa... iza... š... kokoš...

-Šta ćero, kaži tati, šta sa tim...

-Iza kokošinjca... Bum. Vatra... puno ih...

Otac i Karla su se uplašeno pogledali, shvatali su šta hoće da im kaže... U šupi iza kokošinjca ih ima još...

Stvorovi iz podnožja su ih čuli... Čopor je pohitao ka sobi... Rika, i metež ih je otkrila... Otac je brzo zatvorio vrata i naslonio teški sto na njega.

Karla se blago osmjehnula kao da im je pročitala u mislima da su je shvatili... I to je bilo to. Iskrvarila je...

Još jedan gubitak... Još jedno ugašeno srce a mnogo prepuklih...

-'Ćero imam plan...- reče otac hladno, stegnutih šaka, sa čudnim plamenom u očima koji je zurio u šupu iz kokošinjca... i par stvorova koja su se dolje šunjala...-Vjeruješ li mi 'ćeri?

Ingrid je obrisala umrljane obraze i klimnula glavom... Ali suze nije mogla da zaustavi...

-Osvetićemo majku, Nou i Karlu... Vjeruj mi... Skotovi će da gore u paklu!

·