Odbačena 📖 (izdata, april 2019.)

VII

Došla je.

‒ U koliko sati je zakazan sastanak? ‒ pitao je Maximilijano promuklo, jedva kontrolišući glas. Teskoba koju je osetio u grudima polako se uspinjala uz grlo, pretvarajući se u ogromnu knedlu koja ga je gušila i menjala mu glas.

‒ Sastanak je u 11h.

‒ U redu. Vidimo se − Maximilijano Lombardi je spustio slušalicu i prstima nervozno prošao kroz kosu.

Više od godinu dana ju je bezuspešno tražio, 425 prokletih dana − kao da je u zemlju propala.

Ustao je od radnog stola i zagledao se u plavetnilo mora. Svakog dana taj pogled ga je podsećao na njene oči i dan koji ga je potpuno uništio. Zabio je ruke duboko u džepove, sećanja su počela da naviru po ko zna koji put. Ništa nije zaboravio, nijedan sekund proveden sa njom, od momenta kada je prvi put ugledao. Pred očima mu je stalno titrao njen osmeh, kao letnji vazduh u danima žege. Čim bi sklopio oči, pod prstima bi osećao njenu meku svilenkastu kožu, a u nozdrvama njen miris koji podseća na mešavinu cimeta i vanile. Razočaranje i ogorčenje nisu dozvoljavali da zaborav dođe, a vremenom su se pretvorili u mržnju.

Tog dana, 5. jula 2015. godine, nakon što ju je ostavio na kolenima u holu kuće njenog oca, vozio je besciljno satima, ne mogavši da poveruje šta mu je uradila. Imao je dokaze, fotografije, račune... i ucenjivali su ga. Za sat vremena, uspeo je da povuče sve novine sa sramnim slikama, da zamrzne račune, ali nije postojala mogućnost da otkaže venčanje. Sve je bilo spremno, svi su čekali da se njih dvoje pojave. Nije imao izbora, skandal bi bio još veći. Verovao je da će ga ponovo ucenjivati, a kao suprugu mogao je držati je na oku dok se sve ne stiša i problem ne reši. Nakon što ju je ostavio, besciljno je vozio magistralom duž obale. Svi su mislili da su već otišli na medeni mesec. U jednom trenutku zaplakao je za volanom, ne mogavši da kontroliše osećanja. Voleo ju je, izdala ga je.

Nakon dva dana, provedena u besciljnom lutanju i traženju smisla u svom tom besmislu, vratio se u Lázaro i otišao u kuću Ričijevih. U tim trenucima Max je želeo da vrati svoj novac, da je još jedanput izvređa i ponizi, da joj se osveti i da joj naplati svaki osećaj koji je u njemu probudila. Međutim, sačekala ga je vest da je Emilija nestala. Naravno, sa pola miliona evra, koje je ukrala, mogla je sasvim lepo da se snađe. Saznao je i da je usvojena.

Povređenost je ometala njegovo zdravo rasuđivanje, gomilajući u njemu neobuzdani bes. Imao je samo jednu želju − da je što više povredi, da joj vrati milo za drago. Angažovao je detektiva da je pronađe. Posle sedam dana detektiv mu je javio da ima pouzdane informacije da se Emilija nalazi u jednoj od đenovskih bolnica, u koju su je doneli mornari koji su je pronašli u potpalublju kruzera na kome su radili. Istog momenta je krenuo tamo želeći da je vrati u Lázaro, ali dok je stigao, ona je ponovo nestala − pobegla iz bolnice. Bio još više ljut i ogorčen. Nadao se novim naslovnim stranicama, verovatno sa kruzera. Noćima je bio budan, ne shvatajući kako je mogao tako da nasedne.

Rečeno mu je da je u bolnicu doneta bez svesti, dehidriranu i izgladnelu, bez dokumenata i bez ikakvog prtljaga. Njeno stanje potvrdile su i slike u bolničkom dosijeu − na njima je izgledala strašno izmučeno i izobličeno. Za vreme boravka u bolnici, nije progovorila ni reč. Tako su mu rekli.

Po povratku iz Đenove, nakon određenog vremena, kada je splasnuo najjači bes, počeo je da istražuje. Trebalo mu je šest meseci da sklopi mozaik, a samo tren da počne mrzeti sebe.

Iza svega su stajali Fiona i Luka.

Fiona je oduvek bila ljubomorna na Emiliju, prvenstveno zbog lepote i šarma koji je nosila u sebi. Vremenom je zamrzela i mržnja se svakog dana sve više pojačavala, posebno kada je slučajno saznala da joj, ustvari, i nije sestra. Mrzela ju je zbog oca koji joj je poklanjao pažnju, zbog uspeha na fakultetu, zbog momaka koji su obletali oko nje, zbog njenog budućeg muža koji je bio sve ono što bi svaka devojka poželela i koji je voleo iznad svega. Svaki Emilijin osmeh zadovoljstva i ispunjenosti u Fioni je budio razjarenu zver. I Luka je želeo da joj se osveti jer je bio zaljubljen u Emiliju. Nikako nije mogao da joj oprosti odbijanje, niti da se pomiri sa tim da pripada drugom muškarcu.