After 3

1

Tesina perspektiva :

"Tata?"-ovaj èovek ispred mene ne moe biti moj otac, bez obzira na te poznate braon oèi koje zure u mene.

"Tesi?"- njegov glas je dublji nego to ga pamtim.

Hari se okrenuo ka meni, piljeæi u mene, a potom pogled vrati na mog oca.

Mog oca! Ovde, u ovom uasnom okruenju, sa prljavom odeæom na sebi.

"Tesa"-Hari pokuava da izvuèe bilo kakvu reakciju iz mene.

Prilazim korak blie èoveku i on mi se smei. Njegova braon brada je proarana sivim dlakama, a njegov osmeh nije beo i èist kao to pamtim. Kako je zavrio ovde? Sva moja nada da se moj otac promenio, kao to je to Ken uradio je pala u vodu, prosto nestala i to saznanje me boli vie nego to bi trebalo.

"To sam ja."- neko reèe, trebao mi je trenutak da shvatim da sam to rekla ja.

" Ne mogu da verujem! Tu si! pokuavam da te naðem veæ mesecima!"- preskoèio je rastojanje meðu nama. motajuæi svoje ruke oko mene. Hari nevoljno pusti moju ruku da bih mogla da zagrlim neznanca.

"Bila sam ovde."-kaem tiho. "Je li to Noa? Ba se promenio."-sada je okrenut ka Hariju.

"Ne, to je Hari."-kaem. Alkohol koji izbija iz njega je zasluan za to to je pomeao sve potpune suprotnosti, koje apsolutno nikako ne mogu da se porede jedna sa drugom.

"Ko je on?"- moj tata nelagodno dri ruku da mom ramenu, a Hari izgleda kao da æe da eksplodira, ne od besa, prosto izgleda kao da ne zna ta da rasi ili kae. Pa nije jedini.

"On je moj...Hari je moj...", " Deèko, ja sam njen deèko."-Hari zavrava umesto mene.

Èovekove zenice se rairie, kao da je odjednom postao svestan Harijevog prisustva. Da li æe se ponaati kao moja mama, nerazumno i osuðujuæe?

"Drago mi je to sam te upoznao Hari, ja sam Rièard."-prua svoju prljavu ruku da se pozdravi sa Harijem. "Ehm...daa, takoðe.."-Hari je oèigledno uznemiren.

"ta vas dvoje radite ovde?"-iskoristila sam priliku da se pomerim od njega i stanem do Harija. Njegovo ponaanje se odmah menja i privlaèi me jo blie sebi.

"Hari je radio tetovau."-kaem iskreno. Moj mozak nije u stanju da procesuje ta se upravo sve izdogaðalo. " Imam i ja nekoliko tetovaa.", "Ima ?"-jedva izgovaram.

Slike mog oca kako pije kafu pre odlaska na posao mi prolaze glavom. Nije izgledao ovako, nije prièao ovako i jebeno sam sigurna da nije imao ni jednu tetovau.

"Da, moj prijatelj Tom mi je uradio."- podigao je rukav svog dempera i otkrio neto to lièi na lobanju na njegovoj nadlaktici. Ne izgleda kao da pripada tu, ali dok ga posmatram i prouèavam sve vie mislim da ipak pripada.

"Oh.."-ovo je tako neprijatno, ovaj èovek je moj otac. Èovek koji je ostavio mamu i mene je ovde, pijan i ne znam ta da mislim. Deo mene je uzbuðen, mali deo mene koji ne elim da uvaavam u ovom trenutku. Potajno sam se nadala da æu ga videti, jo od kada je mama rekla da se vratio. Znam da je blesavo i glupo, ali nekako mi izgleda bolje nego pre. On je pijan i verovatno je beskuænik, ali mi je nedostajao vie nego to sam shvatala, a moda samo prolazi kroz teak period. Ko sam ja da ga osuðujem kada i ne znam nita o njemu?

Kada sam konaèno pogledala okolo, na ulicu u kojoj se nalazimo, shvatila sam da se svi normalno kreæu, a mogla sam se zakleti da je vreme stalo kada se moj otac spotakao ispred nas.