After 3

12

Kada sam otvorila vrata, zatekla sam Zejna kako stoji u hodniku bas onako kako sam ga zamisljala.
Obukao je crveno-crnu mojicu, tamne pantalone i patike.
Lice mu vise nije naduveno, ali i dalje ima oziljke koji su poceli da se zelene.

"Hej, izvini sto sam dosao ovde ovako."-kaze.

"Nesto nije u redu?"-hodam ka svom stolu.
Stoji cudno na vratima na trenutak, a onda me prati u kancelariju.

"Ne. Ustvari, jeste. Pokusavam da razgovaram sa tobom jos od juce, ali mi nisi odgovarala na poruke."

"Znam, Hari i ja vec imamo dovoljno problema i ne zelim da pravim jos jedan kada mi je rekao da ne pricam sa tobom vise."

"Pustas ga da ti odredjuje sa kim smes da pricas?"- Zejn seda na stolicu tacno isped mene.
Naslanjam se i gledam kroz prozor pa odgovaram.
Nacin na koji sedimo daje zvanican, ozbiljan ton nasem razgovoru.
Nije neprijatno, samo je previse formalno.

"Ne, nije tako. Znam da voli da naredjuje, ali ne mogu da ga krivim sto ne zeli da budemo prijatelji, ja nr bih zelela da se on druzi sa nekim, a da oseca nesto prema njemu."
Zejn ziri oci.

"Sta si to rekla?"

Prokletstvo.

"Nista, samo sam mislila..."

"Osecas nesto prema meni?"-oci su mu svetlije.

"Ne, pa..jesam. Ne znam."-mumlam.

"U redu je ako ne osecas, ali nisi morala da lazes o tome."

"Ne lazem. Osecala sam nesto prema tebi. Mozda jos uvek osecam, iskreno ne znam. Sve me zbunjuje. Ti uvek kazes prave stvari i uvek si bio tu za mene, bilo bi razumno da i ja treba nesto da osetim. Rekla sam ti i pre da brinem za tebe, ali oboje znamo da je to ocajan razlog."

"Sto to?"- pita.
Nisam sigirna koliko jos puta mogu da ga odbijem pre nego sto shvati sta pokusavam da mu kazem.

"Zato sto je besmisleno, jer nikada necu moci da budem sa tobom. Ili sa bilo kim. Sa bilo kim osim njega."

"To kazes samo zato sto te je zarobio."

Pokusavam da savladam ljutnju koja polako pocinje da kljuca zbog Zejnovih reci prema Hariju. Znam da se nikada nisu slagali, ali ne volim kada mi stavlja do znanja da nemam kontrolu nad svojom vezom.

"Ne, kazem to zato sto ga volim i koliko god ne zelim da ti kazem ovo sad, znam da moram. Ne zelim da uticem na tebe jos vise, znam da ne razumes sto sam i dalje sa njim kroz sav ovaj haos, ali ga volim mnogo, vise od bilo cega i nije me on zarobio, ja zelim da budem sa njim."

Istina je sve sto sam rekla Zejnu. Svejedno je da li ce Hari da podje sa mnom u Sijetl ili ne, pokusacemo.
Mozemo da koristimo Skype, da se vidjamo vikendom sve dok on ne ode u Englesku.
Nadam se da ce do tada biti uz mene nakon svega.
Daljina je mozda kljuc da ga ubedim da ostane sa mnom.
Nasa proslost je dokazala da nismo dobri kada smo razdvojeni, hteli mi to ili ne, uvek nadjemo nacin da se vratimo jedno drugom.
Tesko je prisetiti se dana i noci koje nisam provela pored tog coveka.
Pokusavala sam s vremena na vreme da zamislim zivot bez njega i nisam uspela.

"Mislim da ti ne pruza priliku da stvarno razmislis o tome sta zelis i sta je dobro za tebe. On samo brine za sebe."-glas mu puca.

"Ne, nije takav. Znam da vas dvojica imate probleme, ali..."

"Ne, ti uopste i ne znas o nasim problemima."-kaze.
"Kada bi samo znala..."-nastavlja.

"Voli me i ja volim njega, zao mi se sto si se nasao u sredini ovoga. Mnogo mi je zao, nikada nisam htela da te povredim."-ubacujem se.