After 3

13

Cim su se vrata zatvorila i kada je Zejn konacno otisao, zatvorila sam oci i naslonila glavu na stolicu.
Ne znam sta osecam, sva osecanja su mi pomesana, skacu i okrecu se oko mene u oblaku zbunjenosti.
Delom mi je laknulo jer je gotovo sa setanjem napred - nazad izmedju Zejna i mene, ali drugi, manji deo se oseca izgubljeno.
On je jedini koji je bio uz mene, jedini od Harijevih "prijatelja" i cudno je sto sam shvatila da ga vise necu videti.
Suze peku, slivaju mi se niz obraze dok pokusavam da se saberem.
Trebalo bi da sam srecna sto sam konacno zatvorila knjigu "Zejn", sto sam je odbacila negde, ostavljajuci je da skuplja prasinu, jer nikada vise nece biti otvorena.

Cujem vrata i otvaram oci brisuci suze .
Ocajna sam i sramota me je sto sam kada mi se rascistio vid ugledala poznatu crveno-crnu majicu na vratima.

"Ja sam..."-ne mogu da smislim izgovor dovoljno brzo.

"Ja...."-izgleda da ni od ne moze da pronadje reci.

"Izvini."-sapuce i izlazi u hodnik, ostavljajuci me jos tuzniju.

Nije kao da zelim da budem sa njim, nije da ga volim, nije ni to da bih ikada izabrala njega umesto Harija, samo brinem za njega i volela bih da su se stvari odigrale drugacije.
Volela bih da sama mogu da drzim konce svoje veze, a da mogu da zadrzim i njegovo prijateljstvo.
Tako ga ne bih bukvalno izbacila iz zivota.
Ne znam zasto se vratio, ali mi je drago sto je otisao pre nego sto je rekao nesto sto bi me zbunilo ili sto bi ga povredilo jos vise.
Zvoni mi telefon i hocu da procistim grlo pre nego sto se javim.

"Da"-zvucim pateticno.

"Je li otisao?"-pita Hari.

"Aha.."

"Ti places?"

"Samo.."-pocinjem.

"Places, zar ne?"

"Samo sam malo tuzna."

"Sto?"-pita.

"Zato sto mi je bio prijatelj, ne znam sto sam tuzna. Ne ljuti se na mene."-poslednja stvar koja mi sad treba je svadja sa Harijem.

"Sta treba da mislim o tome sto places za njim?"

"Ne znam, znam da nije trebalo da ga pustim da udje ovde, ali morali smo da rascistimo to da nikada necemo biti nista vise od prijatelja."-vise ne placem, ali mi je glas ocajan.

"To se desilo? Rekla si mu da zelis samo mene?"

"Da, to se desilo."

"Sto si onda tako tuzna? Zelis li da budes sa njim?"

"Ne! Rekla sam mu da ne zelim. Samo se osecam lose sto sam ga povredila, zato sam i tuzna."

"Sigurna si?"

"Da, sigurna sam."-uzdisem.

"Pa, gotovo je onda? Nema vise iznenadnih poseta, nema vise skrivanja i tog sranja?"

"Da, gotovo je. Kunem se."

Duboko udise, a onda umorno izdise.
"Okej onda, ne zelim vise da cujem bilo sta o njemu i to mislim ovaj put."

"Okej."-slazem se.
Iznenadjena sam njegovom reakcijom, da je Moli posetila Harija, ja ne bih bila tako smirena.

"Okej onda, vidimo se kuci. Volim te Tesa."

"Volim te."-prekidam.

To je proslo mnogo bolje nego sto sam ocekivala.
Ne znam da li bi trebalo da mi bude lakse ili da se jos uvek brinem.
Odlucujem da se ipak opustim i zavrsim poslednji dan u Vance sto je mirnije moguce.
Kim svraca do mene oko tri.
Iza nje je devojka koju nikada pre nisam videla na poslu.

"Ovo je Ejmi, moja zamena."-Kim mi predstavlja tihu, ali prodornu devojku.

"Ja sam Tesa, svidece ti se ovde."-pruzam joj ruku i prijateljski osmeh.

"Hvala ti, vec mi se svidja."

"Pa, samo sam htela da svratimo do tebe dok se pretvaramo da razgledamo zgradu."-Kim se smeje.

"Oo da, dobro je ucis kako da te zameni."-zezam je.

"Hej, biti verana za direktora firme ima svoje povlastice."-smeje se.

Ejmi se smeje pored nje dok odlaze.
Moj poslednji dan se konacno zavrsio i odjednom zelim da je trajao duze.
Nedostajace mi ova kancelarija, a i jos uvek sam nervozna zbog povratka kuci..kod Harija.

Poslednji put gledam kancelariju.
Oci mi prvo padaju na radni sto.
Stomak mi se grci zbog secanja na Harija i mene na njemu.
Sada mi to deluje tako ekstremno, imati sex u kancelariji dok bilo ko moze da useta unutra svakog trenutka.
Mozda su imali i kamere, ali ja to nisam znala, to mi uopste nije palo na pamet.
Hari mi je odvukao misli od svega i nisam imala vremena da mislim o bilo cemu.
To mi deluje kao rutina.

Na putu do stana se zaustavljam kod Connera da uzmem nekoliko stvarcica  da napravim veceru, jer idemo sutra.
Uzbudjena sam i nervozna zbog putovanja.
Nadam se da ce Hari da izdrzi dva dana sa porodicom, a da ne napravi haos.
Ne deluje mi kao da ce da uspe i samo se nadam da je jahta dovoljno velika za nas petoro.

Otkljucavam vrata i otvaram ih nogom drzeci kese dok ulazim.
Dnevni je u haosu, prazne flase i hrana, salvete i mrlje od kafe na stolicu.
Moj otac i Hari sede na kaucu.
Hari na jednom, a tata na drugom delu.

"Kako si provela dan Tesi?"

"Dobro, ovo mi je bio poslednji dan."-kazem iako vec zna.

Pocinjem da cistim smece sa stola i poda.

"Srecan sam sto si imala lep dan."- govori, a ja gledam u Harija.

Ne gleda me, fokusiran je na TV.

"Idem da spremim veceru, pa da se istusiram."-kazem i tata me prati u kuhinju.

"Jedan od mojih prijatelja je rekao da moze da me pokupi kasnije, ako ti je to okej? Znam da ides sutra."

"Aha, u redu je. Mozemo da te odbacimo ujutro, ako zelis?"-nudim.

"Ne, vec si dovoljno uradila. Samo mi obecaj da ces mi se javiti kada se vratis."

"Okej..kako?"

"Mozda malo provozaj do Lamara? Ja sam obicno tu."-trlja vrat.

"Okej. Hocu."

"Idem da ga pozovem, da mu kazem da sam spreman."-izlazi iz kuhinje.

Cujem kako mu Hari prica da mora da pamti brojeve jer nema telefon i prevrcem ocima dok slusam tatu kako pocinje sa "kada sam ja bio dete niko nije imao telefone" govorom.

Odlucujem da napravim nesto lako, piletinu i pirinac.
Volela bih da Hari dodje u kuhinju i da poprica sa mnom, ali mislim da je bolje sto ceka da moj otac ode.
Postavljam sto i zovem ih.
Hari ulazi prvi, jedna me i primecuje, a za njim ide i tata.

"Chad ce uskoro da me pokupi. Hvala sto ste me pustili da ostanem."- govori dok veceramo.

"Nije problem, stvarno."-kazem.

"Mnogo mi je drago sto smo se ponovo pronasli."

"I meni je."- smesim se.
Jos uvek nisam navikla da ovog coveka zovem tata.
Covek koga nisam videla devet godina, covek prema kome sam imala mnogo negativnih osecanja, upravo sedi  u mojoj kuhinji i vecera sa mojim deckom i sa mnom.
Gledam u Harija ocekujuci neki bezobrazan komentar, ali on cuti i jede.
Njegova tisina me izludjuje, volela bih kada bi bar nesto rekao, bilo sta.

Cistim kuhinju nakon vecere i jos jednom se pozdravljam sa ocem, pa idem da se istusiram.
Htela sam da sacekam tog coveka, ali vec je proslo osam i moramo da se spakujemo i da krenemo rano ujutro.