After 3

8

Tesina perspektiva:

Kada sam stigla do auta, odmah sam pozelela da sam ostala sa Harijem dok je jos u dobrom raspolozenju, ali imam mnogo toga da uradim.
Moram da pozovem zenu  u vezi sa stanom u Sijetlu, da nabavim nekoliko stvari za putovanje sa Harijevim porodicom i najbitnije - da razbistrim glavu.
Hari mi je ponudio brak  sto me je skoro nateralo da odustanem od preseljenja iako znam da ce sutra promeniti misljenje.
Ocajnicki pokusavam da ne mislim na njegove reci i jednostavno ih pustim, ali je teze nego sto sam ocekivala.

"Ozenicu te, ako me izaberes."

Bila sam iznenadjena, sokirana, kada je izgovorio te reci. Delovao je tako mirno, glas mu je bio prirodan, bas kao da me je pitao sta imamo za veceru.
Ali, znam da je mnogo popio i da postaje ocajan.
Pice i njegova zudnja da me zadrzi sto dalje od Sijetla su jedini uzroci njegove ponude.
A, opet,  ne mogu, a da ne ponavljam njegove reci u glavi.
Pateticno je, znam, ali tako je okej.

Kada sam stigla do centra i dalje nisam zvala zenu za stan, Sandru, mislim da se tako zove.
Stan koji sam videla je lep, ali nije toliko prostran kao moj i Harijev, medjutim, dovoljno je fin da se zivi u njenu, a mislim i da mogu da ga priustim.
Nema police za knjige, niti ormare na zidovima, ali posluzice.
Pozvacu je kada zavrsim ovde, obecavam sebi.
Spremna sam za ovo, za Sijetl.
Spremna sam da zakoracim ka buducnosti.
Cekala sam na to od kada se secam.

Gepek mi je pun raznih stvari, ni jedna od njih mi ne treba za putovanje, ali ce mi trebati u Sijetlu.
Tablete za sudove, pasta za zube, novi tiganj.
Sto kupujem sve ovo, kada mogu da uzmem iz stana?
Vracam tiganj zajedno sa sarenim carapama koje sam uzela bez ikakvog razloga.
Ako Hari ne podje sa mnom, moracu da pocnem iz pocetka i kupim nove sudove, sve  novo.
Zahvalna sam sto je stan vec sredjen, pa ne moram da kupujem namestaj.
To je veliko olaksanje i trebace mi samo odredjene stvari kada se budem selila.
Posle kupovine, nisam sigurna sta da radim. Ne zelim da se vratim u stan gde su Hari i tata, ali nemam gde da odem.
Provescu tri dana sa Liamom, Ken i Karen pa ne znam da li da ih uznemiravam sada.
Stvarno mi trebaju prijatelji.
Ilu bar samo jedan.
Mogla bih da pozovem Kim, ali ona je zauzeta planiranjen vencanja.
Srecnica. Ne zbog vencanja, vec zato sto Kristijan hoce da se preseli sa njom u Sijetl, naravno to je njegova firma i sve, ali iskreno, po nacinu na koji je gleda pratio bi je bilo gde.

Dok trazim Sandrin broj, skoro da dodirujem Stefin. Pitam se sta li radi?
Hari bi verovatno poludeo kada bi znao da je zovem. Ali, opet, nije u poziciji da mi kaze sta cu ja da radim, potpuno je mamuran u sred bela dana.
Zovem je. Zvoni.

"Tesa! Sta ti treba?"-nadjacava buku u pozadini.

"Nista, sedim na parkingu."

"O, bas zabavno sranje, a?"-smeje se.

"Ne bas, sta ti radis?"

"Nista, krenula sam na rucak sa drugaricom."

"O, okej. Pa, zovi me kasnije ili tako nesto."-kazem.

"Mozes da krenes sa nama, ako zelis. Idemo u Applebee bas ispred fakulteta."

Applebee me podseca na Zejn, a hrana je bila savrsena, a ja nisam jela ceo dan.
"Okej, doci cu. Sigurna si da je to okej?"-pitam.

"Da, dovlaci svoje dupe ovamo. Bicemo tamo za petnaest minuta, manje -vise."- cujem kako zatvara vrata.

Zovem Sandru na putu do restorana i ostavljam joj poruku, pitajuci da li moze da me pozove kada bude imala vremena.
Ne mogu da ignorisem olaksanje dok slusam servis umesto njenog glasa.

Applebee je pun i pogledom trazim Stef i njenu vatrenu kosu.

"Koliko?"-konobarica me pita uz prijateljski osmeh.